Henri Ford je bio američki indrustrijalista i preduzetnik, poznat je kao osnivač Kompanije „Ford“ i začetnik ideje Fordizma, ali i po tome što je među prvima uveo pokretnu i proces masovne proizvodnje.
Henri Ford je rođen 30. jula 1863. godine u Springfels Taunšipu koji je danas deo grada Dearborna u Mičigenu. Preminuo je u Dirbornu, 7. aprila 1947. godine.
Odrastao je na bogatoj porodičnoj farmi i već kao dete je bio strastveni mehaničar, i uvek je, umesto da radi tipične farmerske poslove, radio na mašinama u očevoj radionici. Sa trinaest godina je prvi put video parnu mašinu i to ga je inspirisalo da se odseli u okolinu Detroita kako bi usavršavao mehaničarski zanat.
Kada se vratio u rodno mesto, kako bi radio na porodičnoj farmi postao je stručnjak za upravljanje Vestinghauzenovom parnom mašinom, to ga je na kraju dovelo do posla servisera u firmi koja proizvodi ove mašine.
„Poslodavac ne daje platu, on je samo isplaćuje…Platu daje kupac!“
Godine 1891. postao je inžinjer u kompaniji Tomasa Edisona, „Edison Illuminating Company“, a nakon unapređenja u glavnog inžinjera 1893. konačno je dobio dovoljno slobodnog vremena da može da se pozabavi svojim eksperimentima na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ford je 1896. završio rad na sopstvenom samohodnom vozilu na četiri točka koje je nazvao „kvadrickl“ i iste te godine ga je isprobao u vožnji. Iste ove godine Ford je prisustvovao sastanku Edisonovih rukovodilaca, gde se upoznao sa Tomasom Edisonom.
Edison je podržavao Fordovo eksperimentisanje sa automobilima i motorima, i uz Edisonovu podršku, Ford je dizajnirao i napravio drugo vozilo koje je završio 1898. Nakon ovoga, Ford napušta Edisonovu kompaniju i osniva „Automobilsku kompaniju Detroit“, koja ubrzo bankrotira jer se Ford više fokusirao na usavršavanje dizajna automobila nego na njihovu prodaju.
Zbog svog interesovanja za automobilske trke osnovao je drugu firmu pod nazivom Henri Ford Kompani, iz ove firme je bukvalno isteran 1902. i ona je ubrzo reorganizovana pod nazivom Kadilak.
„Pre svega, priprema je tajna uspeha“
Svoju vlastitu firmu pod nazivom Ford Motor Kompani osniva 1903. zajedno s jedanaest ostalih inovatora i kapitalom od 28.000 dolara. U novodizajniranom automobilu Ford je odvezao probnu milju na zaleđenom jezeru Sv. Kler i sa vremenom od 39.4 sekunde postavio novi kopneni brzinski rekord.
Ford Model T
Najpoznatiji Fordov model koji se proizvodio za Henrijeva života je definitivno „Model T“. Smatra se prvim automobilom za masovno tržište i prodat je u 16.500.000 primeraka što ga stavlja na sedmo mesto liste najprodavanijih automobila svih vremena.
Zbog toga što je bio prvi automobil koji su mogli da priušte američki srednji slojevi nazvan je kolima koja su „Ameriku stavila na četiri točka“.
„Svako ko prestane učiti je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina“.
Model T je proizvođen gotovo isključivo u crnoj boji, i svi primerci su bili potpuno isti, zbog ovoga se Henriju Fordu pripisuje citat „Model T možete dobiti u bilo kojoj boji sve dok je ta boja crna“.
Tokom godina, potrošačima je ponuđen veći izbor opcija, ali su to bile zanemarljive varijacije, automobili su u suštini ostali isti.
Fordizam
Ideja Fordizma je verovatno stvar po kojoj je Henri Ford najamanje poznat, a ostavila je veliki trag na celu jednu epohu. To je pojam koji se odnosi na sve principe i sisteme koje je Henri Ford postavio u ranom 20 veku.
Jedna od glavnih karakteristika fordizma je sistem pokretne trake koji je Ford uveo u svoje fabrike, što je omogućilo masovnu proizvodnju automobila.
„Prepreke su one strašne stvari koje možete videti kada skrenete pogled s cilja“
Uspeh ove Fordove inovacije naveo je mnoge druge proizvođače da mehanizam pokretne trake prilagode svojim potrebama i otpočnu masovnu proizvodnju.
Ovaj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20. veka, ali je počeo da opada tokom 70-ih godina, naročito nakon naftne krize iz 1973. godine, uspona japanske automobilske industrije i saznanja da američke automobilske kompanije moraju da promene način proizvodnje.
Glavne karakteristike fordizma (Iz knjige Džordža Ricera „Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni“):
1. Sistem masovne proizvodnje orijentisan na proizvodnju homogenih proizvoda.
2. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim tehnologijama kao što je pokretna traka. Budući da su na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli da obezbede što je moguće veću uniformnost među automobilima, proizvođačima automobila bila je potrebna nefleksibilna tehnologija.
3. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije, stvorene su standardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima.
4. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno podizanje produktivnosti, osnovni cilj bio je proizvodnja više dobara uz niže troškove. Povećanje je postizano na različite načine.
5. Homogenost u proizvodnji, ali i u potrošnji. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog Modela T. Iako su potrošači dobili veći izbor, ne samo među automobilima već i među mnogim drugim proizvodima, suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge... 😉
Zanimljiva priča o životnoj filozofiji koja je donela uspeh… 😉
Izvor: Pecina posla / Danas.rs
Foto: Shutterstock
Leave a Reply