Srpkinja koja je zvanično ušla u Ginisovu knjigu rekorda i to kao neko, ko je preživeo pad sa visine od čak 10.160 metara bez padobrana, bila je stjuardesa tadašnjeg Jugoslovenskog aerotransporta, Vesna Vulović. Rođena je u Beogradu 3. januara 1950. godine i bila je skromna i pristojna žena.
Na letu JAT-a 367 iz Stokholma za Beograd, koji je trebalo da se prizemlji na dva aerodroma i to u Kopenhagenu i u Zagrebu, jedna od stjuardesa bila je i Vesna Vulović. Kasnijom istragom je ustanovljeno da ona uopšte nije trebalo da bude na tom letu, već da je to trebalo da bude druga stjuardesa sa istim imenom.
Bio joj je to prvi put da leti u Dansku. Avion za Beograd je poleteo sa aerodroma u Stokholmu 26. januara 1972. godine u 13:30 h po lokalnom vremenu, a jedan sat kasnije je sleteo na aerodrom u Kopenhagenu, gde se Vesna zajedno sa ostalim članovima posade ukrcala.
Prema njenom kasnijem svedočenju, jedan čovek je svima privukao pažnju, najpre zato što se videlo da je uznemiren, što je primetila i Vesna i sve kolege sa kojima je čekala ukrcavanje. On je putovao od Stokholma do Kopenhagena i smatra se krivcem za ovu nesreću.
Iz Kopenhagena je avion poleteo u 15:15 h. Eksplozija u prtljažniku aviona se čula 1 minut posle 16 sati, kada je avion leteo iznad teritorije Čehoslovačke. Iznad mesta Srpska Kamenjica je došlo do raspada aviona i nažalost stradali su svi putnici i članovi posade… svi, osim Vesne.
Foto: Pixabay/Ilustracija
Bruno Honke iz Srpske Kamenjice je bio lekar tokom Drugog svetskog rata i upravo je on spasao Vesnu i pomogao joj dok nisu došle spasilačke ekipe. Smatra se da je preživela zato što je ostala zaglavljena u trupu aviona, dok su ostali putnici i članovi posade usled eksplozije bukvalno izleteli iz aviona i tako poginuli svi do jednog.
Pošto je Vesna patila od niskog pritiska, smatra se da ju je i to spasilo, jer je vrlo brzo doprineo tome da se onesvesti, što je uticalo na to da joj od udara prilikom pada ne pukne srce. Kao krivci za ovu nesreću su označeni hrvatski nacionalisti, koji su čak 128 napada na jugoslovenske ne samo vojne, nego i civilne ciljeve izvršili u periodu od 1962. do 1982. godine. Jedan od njih je i zvanično preuzeo odgovornost, ali ni do danas nije zvanično otkriven.
Osim frakture lobanje, Vesni su obe noge bile slomljene, kao i tri pršljena. Imala je i nekoliko polomljenih rebara i frakturu karlice. U početku je imala potpunu amneziju i bila je paralizovana u donjem delu tela. Do juna 1972. godine je trajalo njeno lečenje i to najpre u bolnici u Pragu, a zatim u Beogradu.
Pošto je postojao opravdan strah da će počinioci želeti da je ubiju, njena bolnička soba je bila strogo čuvana. Po izlasku iz bolnice otišla je u Crnu Goru na rehabilitaciju. Na svu sreću, nekoliko operacija kojima je bila podvrgnuta kasnije su dale rezultat i Vesna je ponovo mogla da hoda.
Vesna Vulović u poznim godinama
Iako je prilično brzo posle oporavka izrazila želju da se ponovo vrati na isto radno mesto, nadležni u JAT-u su smatrali da to ipak ne bi dobro uticalo na putnike. Zato su je zaposlili na šalteru. Ipak, ova hrabra žena nije se ustručavala da i dalje leti kad god je imala potrebu. U Srpskoj Kamenjici je podignut spomenik u znak sećanja na ovu nesreću. Vesnin spasilac, Bruno Honke je svojoj unuci, koja je rođena par meseci nakon toga, dao ime po srpskoj stjuardesi.
Kasnije je Vesna Vulović postala i počasni građanin Srpske Kamenjice. Od tadašnjeg predsednika SFRJ je dobila odlikovanje. U Ginisovu knjigu rekorda je upisana 1985. godine, a na gala večeri u Londonu joj je to priznanje uručio Pol Makartni.
Suvišno je reći i to da je Vesna bila poznata i u drugim zemljama, budući da je jedina osoba koja je preživela pad sa tolike visine bez padobrana. U Srbiji, nažalost, nije imala takve počasti…
Kao datum njene smrti je zabeležen 23. decembar 2016. godine. Nekoliko dana je Vesnino telo ležalo u stanu, nakon što ga je policija pronašla posle prijave prijatelja da se ne javlja…
Izvor: Pecina posla / Ana Mirjanić (fb)
Foto: YT Screenshot
Leave a Reply