Agati Kristi: „Kraljica misterije“

Zahvaljujući epohalnim delima, misterioznim trilerima koji opčinjavaju milione čitaoca širom sveta već decenijama, Agata Kristi (1890-1976) je postala poznata kao „kraljica misterije.“ Ona je odgovorna za nastanak nekih od najprepoznatljivjih likova, među kojima je i detektiv Herkul Poaro, zaostavština ove britanske autorke je neuporediva.

Najprodavanija autorka svih vremena, čiji je rođendan bio nedavno (15. septembra) je definisala žanr trilera svojim misterioznim, bizarnim i šokantnim pričama. Najnezaboravniji likovi koje je stvorila, mogu da se porede samo sa njenom izvanrednom prošlošću. Predstavljamo vam četrnaest činjenica iz života Agate Kristi koje su prosto šokantne, bizarne i potpuno zabavne… 🙂

1. Njen prvi roman je nastao iz zadirkivanja

Kao tinejdžerka Agata Kristi je eksperimentisala sa poezijom i kratkim pričama. Tek kada ju je sestra izazvala da napiše nešto duže ona je po prvi put pokušala da napiše roman. Njen prvenac „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ uveo je u književni svet detektiva Herkula Poaroa, koji će kasnije postati popularna književna ikona.

2. Misteriozno je nestala na jedanaest dana… što je pokrenulo teorije da su je oteli vanzemaljci

Agatin život se iznenada preobratio u triler roman 1926. godine kada je, skrhana patnjom zbog smrti svoje majke i u procesu razvoda od svog supruga, pukovnika Arčibalda Kristija, odjednom nestala. Njena porodica, policija i javnost bili su potpuno zbunjeni. Nestala je bez traga, ostavivši za sobom ćerku (pod brigom osoblja njenog domaćinstva), burmu i napušten auto, što je pokrenulo jalovu potragu. Jedanaest dana kasnije je pronađena… u hotelu u kome se sve vreme nalazila, pod imenom ljubavnice svoga muža. Agata je tvrdila da je imala amneziju i njen bizarni nestanak nije u potpunosti objašnjen.

Tokom te senzacionalne epizode nikle su bezbrojne teorije o Agatinom nestanku. Neki su pretpostavljali da je sve bio marketinški trik da bi se podigla prodaja njenih knjiga. Drugi su verovali da je Agata stvarno imala amneziju, možda zbog saobraćajne nesreće. Bilo je i onih koji su pretpostavljali da je pokušala da podvali svom mužu, i učini ga osumnjičenim za njen nestanak, u stilu „Iščezle“. Ovih nekoliko teorija nisu ni približno toliko interesantne kao teorija koju je smislio Garet Roberts, jedan od pisaca „Doktora Hu“. U epizodi pod nazivom „Jednorog i stršljen“, pisac je spekulisao o tome da je Agata zaista imala amneziju nakon traumatičnog susreta sa vanzemaljskim stršljenom. Da li je to istina? Verovatno nikada nećemo saznati.

3. Pokušavala je da puši

Danas milioni ljudi očajnički pokušavaju da ostave pušenje, a Agata je očajnički pokušavala da propuši. Duvan je postao veoma popularan tokom Prvog svetskog rata, tada pušenje nije imalo reputaciju kao danas, svi su pušili i Agata je želela da se uklopi, ali joj nikada nije pošlo za rukom.

4. Dobro se razumela u otrove

Tokom Prvog svetskog rata, Agata Kristi je radila kao pomoćnica u apoteci, i baratala je raznim otrovima pri čemu je razvila zavidno znanje o njima. Njeno interesovanje se prenelo i na papir, budući da je u većini njenih dela otrov bio glavno sredstvo za ubistvo. Njena sklonost ka ovim ubojitim sredstvima verovatno potiče iz njene averzije prema eksplicitnom nasilju. A i pomaže što trovanje čini priču interesantnijom i misterioznijom.

5. Njena majka je bila vidovita

Agataina majka, Klarisa Bomer, tvrdila je za sebe da je vidovita, ubedivši sopstvenu decu da može da predvidi budućnost. Klarisa je, navodno zbog svojih ubeđenja, odbijala da uči Agatu da čita i piše. Srećom, to nije sprečilo buduću autorku da sama to nauči.

6. Držala je svetski rekord za najdeblju knjigu na svetu

Izdavač HarperCollins je objavio 2009. godine kolekciju priča o gospođici Marpl – koja se sastojala od 12 romana i 20 kratkih priča. U kolekciji se nalazilo 67 zločina, 67 tajni i laži, 22 lažne optužbe, 21 romansa, kao i čak 143 popijenih šoljica čaja, na čak 4.032 stranice. Knjiga je bila teška skoro sedam kilograma, i koštala je 1.500 dolara. Agatin rekord je oboren 2013. godine kada je u Danskoj objavljena knjiga sa 89.471 stranica, pod nazivom „Verdens Støste Ordbog“ (Najveći rečnik na svetu).

7. Strastveno je volela arheologiju

Agatin drugi muž, Maks Malovan, bio je arheolog i često ju je vodio sa sobom na ekspedicije po Srednjem istoku. Ove ekspedicije su imale veliki uticaj na njeno pisanje. Agata i njen muž su često putovali Orijent ekspresom, što ju je inspirisalo da napiše „Ubistvo u Orijent ekspresu“ (1943). Uticaj koji su njena putovanja po Srednjem istoku ostavila na nju se može videti i u romanima „Smrt na Nilu“ (1937) i „Sastanak sa smrću“ (1938).

8. Agata Kristi drži rekord kao prva žena koja je surfovala stojeći

Iako su mnogi poznati pisci, uključujući Selindžera, bili samotnjaci koji su se distancirali iz sveta da bi radili na svojim knjigama, Agata Kristi nije bila jedna od njih. Volela je da provodi vreme u prirodi a naročito je uživala u surfovanju. Strast prema ovom vodenom sportu se probudila tokom njenog boravka na Havajima, i veruje se da je ona prva britanka koja je surfovala stojeći.

9. Njen strah od siromaštva inspirisao je predstavu novca u njenim pričama kao motiv

Iako je rođena u porodici iz srednje klase, Agata je bila svesna koliko je novac moćna i bitna stvar u životu, pogotovo kada je njen otac upao u finansijsku krizu. Posle očeve smrti, kada joj je bilo jedanaest godina, autorka je počela da brine zbog finansija, i to do kraja života. Opisujući Agatin život, karijeru i zaostavštinu Laura Tomson je u biografiji objavljenoj 2007. godine  „Agatha Christie: An English Mystery“, napisala: „Agata je imala veliki strah od siromaštva, stalno se sećajući iznenadne propasti Milerovog bogatstva. Novac je bio jedan od centralnih motiva u njenom pisanju, kao što su i Poaro i gospođica Marpl često naglašavali, novac predstavlja glavni motiv za zločin.“

10. Kako je sama tvrdila „pisala je kao na traci“

Iako tačan broj Agatinih dela varira od izvora do izvora, svi se slažu da je pisala mnogo. „Kraljica misterije“ je poznata ne samo po svojim neodoljivim delima, već i po broju knjiga koje je napisala. Na vrhuncu svoje karijere Agata je izjavila da „piše kao na traci“, opisujući tako svoju sposobnost da brzo piše.

11. Njen pesudonim Meri Vestmakot je bio tajna gotovo dve decenije

Iako je ime Agata Kristi mnogima poznato, popularna autorka je napisala šest romana pod pseudonimom Meri Vesmakot. Za razliku od kriminalistčkih romana po kojima je najpoznatija, autorka je pod pseudonimom stvorila reputaciju kao izuzetan pisac ljubavnih romana. Gotovo dvadeset godina niko nije znao da je Meri Vestmakot u stvari Agata Kristi.

12. Agata Kristi je prodala više knjiga nego što ima ljudi u Americi i Kini zajedno

Agata Kristi je prodala preko dve milijarde primeraka svojih knjiga, zacementiravši tako svoj status najprodavanijeg autora svih vremena.

13. Prezirala je tradicionalni kolač

Agata je toliko prezirala tradicionalni kolač od griza s mameladom (steamed pudding) da ga je upotrebila sredstvo za ubistvo u svom romanu „Džep pun raži” (1953). Možda je htela da odvrati čitaoce od konzumiranja te poslastice. Izgleda da nikada nećemo znati.

14. Herkula Poaroa su voleli mnogi… izuzev Agate Jedan od najpoznatijih književnih likova je Agatin detetkiv Herkul Poaro, koji se pojavio preko sto puta u njenim delima. Iako su ga voleli mnogi, autorka je često ponavljala da ga ne voli, nazivjući ga „gnusnim, naduvenim, zamornim, egocentričnim malim gadom“. U intervjuu za BBC, Agatin unuk, Metju Pričard je otkrio da su izdavači zbog Poaroove popularnosti terali Agatu da stalno piše o njegovim dogodovštinama. Zato, ako ste mislili da je njegovo stalno pojavljivanje u njenim delima bilo posledica Agatine ljubavi prema liku, razmislite ponovo… 😉

Izvor: Pecina posla / Direktno.rs

Foto: Youtube/Screenshot