Pentacon
Keltsko svetilište, Trajanova Lederata, turska tvrđava – sve ovo uloge su koje je Ramska tvrđava i prostor oko nje imali kroz istoriju. Smeštena je na obali Dunava, severoistočno od Požarevca, od koga je udaljena oko 25 kilometara, izmеđu Kоstоlcа i Vеlikоg Grаdištа.
Mnoge kulture su vekovima pronalazile svoje utočište u Ramu, malom srpskom mestu na Dunavu. Ramska obala je viša od suprotne i zato Dunav ovde deluje mnogo širi od realnih 4,1 kilometra. Kod Golupca je on najširi (obale su udaljene 6 kilometara), ali je zanimljivo da se za Ram kaže da tu teče najširi srpski Dunav, jer je preko puta srpski Banat, dok je preko puta Golupca Rumunija, pa se i reka deli između ove dve države.
Još jedan zanimljivi detalj je da je moćna reka ovde veoma lepa, tako da imate utisak da ste na obali mora. Geografski gledano ovo mesto karakteriše i to što se baš kod Rama u Dunav ulivaju četiri reke, desne pritoke Morava i Mlava, kao i leve Karaš i Nera.
Naziv mesta, u kome se stara tvrđava nalazi, potiče iz srednjeg veka, kada je ovo mesto u svim istorijskim kartama (austrijskim, mađarskim, turskim…) bilo ubeleženo kao „Hram“ (stara keltska reč za svetilište). Međutim, vremenom se izgubilo prvo slovo u reči o ostao je današnji naziv Ram. Na ostacima antičkih i vizantijskih temelja podignuta je Ramska tvrđava, a sagradio je 1483. godine, kao prvo artiljerijsko utvrđenje u Srbiji, turski sultan Bajazit II (1430-1512).
U istorijskim izvorima se tvrđava prvi put spominje 1128. godine, kada su u njenoj blizini Vizantijci pobedili Mađare. Osnova utvđenja je pravougaona, sa pet kula. Kule su raspoređene u uglovima, tri na istočnom i dve na zapadnom bedemu.
U obnovu Ramske tvrđave Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) uložila je više od 200 miliona dinara, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 32 miliona dinara, Ministarstvo kulture i informisanja 5,3 miliona dinara i lokanlna samouprava više od pet miliona dinara. Radovi su se izvodili se u nekoliko faza, na površini od oko 1.500 kvadrata, od kojih 850 zauzima tvrđava sa pet kula. Obnova je obuhvatila rekonstrukciju i konzervaciju same tvrđave, hamama i karavan-saraja, jedinog sačuvanog na području Srbije.
Kako smo saznali od Dragana Jacanovića, arheologa iz Narodnog muzeja Požarevac, turska firma, koja je radila na obnovi, najpre je uradila analizu krečnog maltera iz tog perioda kada je tvrđava zidana. Došli su tačne recepture i do podataka da se takav kreč, kakav je pravljen u 15. veku, danas proizvodi u Italiji i Turskoj. U tvrđavu je ugrađeno oko 300 tona kreča (iz Italije i Turske), ali treba naglasiti da za razliku od drugih srednjovekovnih tvrđava, koje su rekonstruisane i rekonstruišu se u Srbiji (najbliža nama je Golubački grad) u Ramsku tvrđavu nije ugrađen ni gram cementa ili armiranog gvožđa. Znači, sve je rađeno po autentičnoj tehnici i tehnologiji, kakva je primenjivana u srednjem veku. Arheolog Jacanović, kome je prvi samostalni arheološki teren kao po;etniku (1980. godine) bila baš ova tvrđava, istakao je da otvaranjem Ramske tvrđave za posetioce nisu završena arheološka iskopavanja, kao ni rekonstrukcija… (pratiću i dalje aktivnosti i beležiti na blogu, a već sada možete videti na fotografijama i deo iskopanog materijala).
Put od Požarevca do Ramske tvrđave je kratak, ali zanimljiv – vozite se pored polja kukuruza, suncokreta i vinovih loza (naravno kada prilazite u toku leta kao ja). Meštani kažu da je mnogo lepa uveče kad padne mrak, jer tada obasjana svetlom dominira u okolini. Sa tvrđave se pruža veličanstven pogled na Dunav i okolinu. Lepo je stajati na njoj, otići nazad u vremenu i zamišljati kako je nekada izgledao život između njenih veličanstvenih zidina…
Važno je reći da ovaj objekat dnevno u sezoni poseti i više od hiljadu ljudi, a nema dana kada ne dođe bar 50-ak posetilaca. Očekuje se da će vreme tvrđavi dodatno dati na značaju i na lepoti. Ramsku tvrđavu karakteriše da je, uslovno rečeno skromnih dimenzija, ali je veoma pristupačna za sve ljude, za decu, a što je bitno ima prilaze i za invalide, što većina drugih tvrđava praktično nema.
Za tvrđavu je nadležna Turistička organizacija opštine Veliko Gradište. Kako smo saznali od turističkog vodiča na Ramskoj tvrđavi, Ilije Jacanovića, radno vreme za posete do kraja oktobra je svaki dan od 10 do 18 sati. Posete su organizovane na svakih sat vremena sa vodičem, a posebno je zanimljivo da je za manje grupe ili pojedince omogućeno da tokom posete bez vodiča čuju kompletnu priču sa audio plejera (najčešće radnim danima kada ljudu pojedinačno dolaze i to je ukljčeno u cenu ulaznice). Cene za sve posetioce su pristupačne i iznose 300 dinara, zatim penzioneri, studenti i učenici plaćaju po 200 dinara, dok je u toku cele godine ulaz besplatan za decu predškolskog uzrsta, a deca uzrasta do 12 godina mogu besplatno ući u Ramsku tvrđavu u toku leta. Kako nam je ljubazno objasnio mladi vodič Jacanović, kada je reč o ulaznicama za grupne posete one se plaćaju 200 dinara po osobi, kada se u grupi nalaz više od 20 osoba.
Dođite i vidite uživo Ramsku tvrđavu, doživite istoriju na svoj način, a verujem da ćete posle tog doživljaja imati želju da joj se ponovo vratite…
Tekst: Pecina posla
Foto: Dragan Jacanović/Pecina posla
Ukusno lisnato pecivo, idealno za različite vrste proslava i žurki. Kompilacija ukusa u kojima će…
Još jedan ukusan proizvod slatke zimnice. Čarobna kombinacija marmelade od dunje i jabuke...
Ovo je lista najgledanijih naslova na Netfliksu u prvoj polovini godine. Da li ima i…
Ukusne tortiljice pripremljene na tiganju. Savršen doručak ili večera, a mogu se jesti i kao…
View Comments
Lepši prilaz je iz pravca Bele Crkve/Kovina/do Palanke, sačekajte skelu na terasi restorana uz samu obalu.... Putovanje skelom/koja nosi i vaš auto/pruža mogućnost sasvim drugačijeg pogleda na obale reke kao i samu tvrđavu...