Dan kada je počela istorija moderne Srbije

Od 2002. godine Srbija obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva važna istorijska datuma. Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa. Drugi – dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.

Iako se praznuju 15. i 16. februara, oba događaja su se desila na crkveni praznik Sretenje (po julijanskom kalendaru 2. i 3. februara). Julijanski kalendar je u 19. veku bio važeći kalendar u celoj državi, a danas ga poštuje samo Srpska pravoslavna crkva.

Ustanak je označavao početak rata i sukob sa ogromnom imperijom, koji je nosio veliki rizik. Donošenje Sretenjskog ustava je značajno kao početak puta ka stvaranju demokratskog društva i države. Teško je opredeliti se koji je od dva događaja istorijski važniji, a prema mišljenju većine istoričara to je 1804. godina. Tad su mnogo ozbiljnije stvari bile u igri. To je početak ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srba, a i to je prvi takav ustanak na Balkanu. Mada je to i posledica geografskog položaja – teritorija Srbije nalazila se na obodu Osmanskog carstva.

Od Prvog srpskog ustanka pa tokom narednih 100 godina, Srbi su prošli put koji su neke druge zemlje prolazile vekovima – oslobađanje od strane vlasti, a i izgradnja unutrašnjih institucija – države, vojske, kulture. Povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka bio je janjičarski zulum nametnut u Beogradskom pašaluku i seča knezova – kada su Turci poubijali brojne ugledne građane tadašnje Srbije.

Preživele narodne vođe okupile su se u Šumadiji, u Orašcu na Sretenje 1804. godine, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga. Posle sloma ustanka i nagodbe novog srpskog kneza Miloša Obrenovića sa turskim vlastima, i samo pominjanje Karađorđevog imena ni pred njim ni pred Turcima nije bilo baš uputno.

Zabeleženo je da je Prvi srpski ustanak potcenjivački nazivao „Karađorđevom razmiricom“, a samog Crnog Đorđa „zveroobraznim vođom“. Na pitanje ko je ubio Karađorđa, Miloš je znao da kaže „ubila ga suza narodna“, aludirajući na činjenicu da je Karađorđe u kritičnom momentu Ustanka 1813. napustio zemlju.  I, zaista, nije sačuvana pisana istorijska građa o Prvom srpskom ustanku.

Prvi pisani dokumenti o početku revolucije u Srbiji objavljuju se tek krajem 19. veka, daleko od Srbije i pod budnim Miloševim okom. Čak je knez Vuku Karadžiću pretio da će ga goniti ako bude pisao pohvalno o Crnom Đorđu.

Stanislav Vinaver je rekao da je ustanak početak borbe za ljudska prava, jer su oni branili živote, imovinu i čast od samovolje dahija. Dahije su bili odmetnici od turskog sultana koje niko nije kontrolisao. Kao važan doprinos Karađorđa napominje i davanje seljacima vlasništva nad malim posedima.

Karađorđe je podelio zemlju seljacima i to je Miloševom potvrdom postala država slobodnih seljaka. U to vreme, u Americi i dalje postoji ropstvo, a u Rusiji je kmetski sistem. Sva ova prava bila su sadržana u Ustavu koji je donet na Sretenjskoj skupštini 1835. Tvorac ovog dokumenta bio je novinar, političar i diplomata Dimitrije Davidović. Pisao ga je po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Ovo je prvi srpski ustav, a u njemu su izražene potrebe srpskog društva-nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ipak, takozvani „Sretenjski ustav“ izazvao je negodovanje velikih sila- Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretenje Gospodnje. Praznik se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram.

U narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće, jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća. Ovoga dana devojke paze kakvog će muškarca prvo sresti. Veruje se da ako prvo sretne crnomanjastog, za takvog će se udati, a ako sretne plavog, onda za takvog. Isto važi i ako sretne zdravog, bogatog, siromašnog ili bolesnog…

Izvor: Pecina posla / BBC  

Foto: Vikipedija