Nedavno smo pisali o palmama na otoku sreće, zapravo o palmama u jednom otoku koji se zove Jagodina, a zapravo u zemlji Srbiji. Sada je već izvesno kakva je to „sreća“ živeti u ovoj zemlji.
Jer, vlast je vlast a čast je čast, samo što ovde časti – NEMA. A kako ovde vlast podrazumeva moć, shvati se – živeti ovde.
O moći onih koji su na vlasti, mogli smo pisati odavno. Samo se nije imalo gde. Sada je možda prilika da se progovori.
Bilo o tome da je dotični dolazio i u Kostolac, imao „poslove“ sa ugljenom mafijom, a gde to objaviti? U vreme moćnog direktora koji je računom firme plaćao kupovinu ovčetine za kućnu upotrebu. Ili molbu tadašnjeg „moćnika“ grada Kostolca da se ne objavljuju dokumenta o njegovom „stručnom“ obrazovanju u Zrenjaninu.
Jer, vlast je vlast.
Ima mnogo takvih primera u čitavoj Srbiji. Svejedno, da li je Kostolac u pitanju, Jagodina ili Skupština. U bilo kom gradu. Povodom „slučaja“, najnovijeg, dotičnog Palme, može i da ne bude istina ali – sve mi liči na to, da ipak jeste.
Samo se plašim da ne bude kao i nebrojano puta do sada: Tresla se gora, rodio se miš. Jer, ova Vlast zna kako se To radi. A palme niču svuda… 😉
Tekst: Biljana Bundalo
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply