Hristos voskrese!

Vaskrs (staroslevenski: въскръсъ) ili Uskrs, najveći je hrišćanski praznik, kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti (prve nedelje posle Velikog petka).

Uskrs je pokretan praznik, a pravoslavci ga najranije mogu slaviti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila. Ovo je oduvek bio porodični praznik kada se svi okupe, provode dan zajedno, ručaju, druže se, razmenjuju jaja, deca se igraju…

Zato ću vas danas upoznati sa nekim interesantnim činjenicama o ovom velikom prazniku.

Jaja koja se farbaju i šaraju na Uskrs su oduvek predstavljala simbol ponovnog rođenja: obojeni primerci pronađeni su u grobovima iz perioda pre nove ere. U krilu zoroastrizma, jedne od prvih monoteističkih religija, jaja su se ukrašavala na Nowruz, iransku Novu Godinu, koja je padala u prve dane proleća. Stari su Egipćani verovali da je život nastao iz jajeta,pa  su običavali u proleće poklanjati  jedni drugima  ovu namirnicu.

Hrišćansko slavljenje Uskrsa vremenski se poklapalo sa paganskim slavljenjem Eostre. Ovo božanstvo, od kojeg najverovatnije potiče naziv  praznika  u anglosaksonskim zemljama („Easter“) prikazivano je sa jajetom i zecom, simbolima novog života i plodnosti.

Crkveni sabor u Nikeji 325. je odlučio da Uskrs postane pravi hršićanski praznik. Nakon dugih rasprava, određeno je da se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji pada iza 21. marta, odnosno ekvinocijuma. Uskrs je tako postao prvi klizni praznik u istoriji.

Čokoladna jaja počela su se prodavati u 19. veku u Bristolu. Prvi primerci bili su izrađeni ručno, sa ukrasima od obojenog šećera u obliku cveća i predstavljali su malena umetnička dela. Najveće uskršnje čokoladno jaje izrađeno je 2011. u Italiji. Sa deset i po metara i 7.200 kilograma, bilo je više od žirafe i teže od slona. Čokoladni zečići „izišljeni“ su u Nemačkoj. Dok su zečići širom sveta prihvaćeni kao uskršnji simboli, u Australiji ih ne podnose. Pošto ih smatraju štetočinama, imaju ih običaj palicama uništavati na ovaj praznik… Srećom, samo one čokoladne! 🙂

U nekim evropskim zemljama perece su jedno od tradicionalnih uskršnjih jela, zato što se smatra da njihov središnji zavinuti deo predstavlja ruke sklopljene u molitvi.

Do 12. veka, crkva je zabranjivala konzumaciju jaja za vreme Uskrsa, želeći da se distancira od paganskih običaja. Kasnije je zabrana ukinuta, a u mnogim se crkvama održavao „Festival bacanja jaja“.

Pravoslavni običaj kada je u pitanju farbanje jaja jeste obavezno ofarbati jaje u crvenu boju, zbog legende da je Marija Magdalena ponela kuvana jaja na Isusov grob da ih podeli sa drugim ženama. Kad je ugledala uskrslog Isusa, jaja su poprimila sjajnu crvenu boju.

Zanimljivo je da iz istorijskih razloga i crkve koje inače koriste noojulijanski kalendar, kao što su Grčka i Rumunska, slave Uskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Uaskrsa), i nema veze ni sa julijanskim ni sa gregorijanskim kalendarom.

Srećan vam Uskrs, budite zdravi, veseli i okruženi onima koje volite… 🙂

Izvor: Pecina posla/ New Med

Foto: Pixabay/Ilustracija