Kako advokat može da pomogne u vanparničnom postupku

Vanparnični postupak predstavlja poseban oblik sudskog postupka koji se vodi pred sudovima u situacijama kada nije reč o klasičnom sporu između dve strane, već o zaštiti prava i interesa koji zahtevaju pravno uređenje bez sukoba stranaka. Za razliku od parničnog postupka, gde dve strane zauzimaju suprotstavljene pozicije i nastoje da dokažu svoju tvrdnju, vanparnični postupak je manje konfliktan, više orijentisan na zaštitu javnog interesa i pravično rešavanje pitanja od značaja za učesnike.

Međutim, iako sam naziv „vanparnični“ sugeriše da se ne radi o klasičnoj parnici, to ne znači da postupak nije složen ili da učesnicima nije potrebna stručna pomoć. Upravo tu dolazi do izražaja uloga advokata, čija stručnost i iskustvo mogu biti presudni za efikasno i pravilno vođenje postupka… 😉

1. Objašnjavanje suštine vanparničnog postupka

Jedna od prvih stvari u kojima advokat pomaže jeste da stranci objasni prirodu i svrhu vanparničnog postupka. Većina građana nije dovoljno upoznata sa razlikom između parničnog i vanparničnog postupka. Advokat daje jasnu sliku o tome šta klijent može da očekuje, koja su njegova prava i obaveze, te koje posledice može imati odluka suda. Ovo je posebno važno jer pravna neinformisanost često dovodi do grešaka koje kasnije mogu otežati položaj stranke.

Na primer, u postupcima vezanim za lišenje poslovne sposobnosti, advokat može da objasni porodici osobe o kojoj se radi šta postupak znači, koji su njegovi ciljevi i koje posledice proizlaze iz eventualne odluke suda. Time se umanjuje strah i neizvesnost, a postupak dobija na transparentnosti.

2. Priprema dokumentacije i podnesaka

Vanparnični postupci često zahtevaju obimnu i pravilno sastavljenu dokumentaciju. Bilo da se radi o postupku za utvrđivanje vremena i mesta smrti, ostavinskom postupku, postupku usvojenja ili postupku uređenja međa, sud će tražiti određene isprave i dokaze. Advokat ima znanje i iskustvo da prepozna koja dokumenta su ključna, da ih pribavi ili zatraži od nadležnih organa, i da ih uredi na način koji sudu olakšava odlučivanje.

Na primer, u ostavinskom postupku advokat može da sastavi predlog za sprovođenje postupka, priloži potrebne izvode iz matičnih knjiga, testamente, ugovore o doživotnom izdržavanju ili druge isprave, čime se ubrzava i pojednostavljuje rad suda.

3. Pravna pomoć u ostavinskom postupku

Ostavinski postupak je najčešći oblik vanparničnog postupka i sa njim se većina građana najčešće susreće. Iako deluje jednostavno, u praksi ostavinski postupak često postane složen zbog neslaganja naslednika ili postojanja više pravnih osnova za nasleđivanje.

Advokat u ovom postupku može:

• da savetuje naslednike o njihovim pravima,
• da učestvuje na ročištu za raspravljanje zaostavštine,
• da zastupa klijenta u slučaju nesuglasica među naslednicima,
• da sačini poravnanje koje će sud overiti, čime se izbegava dalji spor.

Na ovaj način advokat pomaže da se postupak završi mirno i pravedno, bez nepotrebnih parnica i konflikata.

4. Uloga advokata u postupku starateljstva i usvojenja

Vanparnični postupak u vezi sa porodičnim odnosima posebno je osetljiv, jer uključuje decu, lica lišena poslovne sposobnosti ili druge ranjive kategorije. U postupcima starateljstva i usvojenja advokat ima zadatak da zaštiti interese svih strana, posebno deteta, koje je u centru postupka.

Advokat može da pruži roditeljima ili starateljima jasne informacije o njihovim pravima i obavezama, da pomogne u prikupljanju dokumentacije potrebne za usvojenje ili postavljanje staratelja, i da obezbedi da postupak teče u skladu sa zakonom. Njegovo prisustvo daje sigurnost strankama da postupak neće biti zloupotrebljen, već da će ishod biti u najboljem interesu deteta.

5. Postupci vezani za nepokretnosti

Vanparnični postupci se često vode i u vezi sa imovinskim pitanjima, posebno nepokretnostima. Postupci za uređenje međa, deobu zajedničke stvari ili pretvaranje državine u svojinu zahtevaju pravnu stručnost. Advokat može da pomogne u preciznom utvrđivanju granica, da zastupa stranku u komunikaciji sa veštacima geodetske struke i da obezbedi da se interesi klijenta zaštite u meri u kojoj je to zakonski moguće.

Bez stručne pomoći, stranke često nisu svesne svojih prava ili ne umeju da ih na pravilan način zaštite, što može dovesti do gubitka imovine ili nepovoljnog rešenja.

6. Medijacija i postizanje sporazuma

Iako vanparnični postupak sam po sebi nije konfliktan u meri u kojoj je to parnica, ipak se u određenim slučajevima mogu pojaviti nesuglasice među učesnicima. U takvim situacijama advokat može da preuzme ulogu posrednika i da kroz pregovore pomogne stranama da dođu do sporazumnog rešenja.

Advokati su obučeni za vođenje pregovora i često mogu doprineti da se postigne kompromis koji će zadovoljiti sve učesnike, čime se izbegava nepotrebno produžavanje postupka i troškovi koji bi mogli nastati pokretanjem parnice.

7. Zastupanje pred sudom

Iako vanparnični postupak ima jednostavniju i manje formalnu proceduru u odnosu na parnicu, i dalje je to sudski postupak koji zahteva poznavanje pravila i procedura. Advokat zastupa svog klijenta na ročištima, iznosi pravne argumente, predlaže dokaze i reaguje na eventualne nepravilnosti. Njegovo prisustvo daje stranci sigurnost da će postupak biti sproveden u skladu sa zakonom i da neće biti previđen nijedan pravni detalj.

8. Psihološka podrška i sigurnost

Ne treba zanemariti ni psihološku dimenziju postupka. Građani se često osećaju nesigurno kada dođu pred sud, čak i kada se radi o vanparničnom postupku. Advokat svojim prisustvom pruža osećaj sigurnosti i podrške. Klijent zna da ima stručnjaka na svojoj strani, što značajno smanjuje stres i neizvesnost.

9. Prevencija budućih sporova

Jedna od važnih uloga advokata jeste i prevencija budućih sukoba. Kroz stručno savetovanje i izradu kvalitetnih sporazuma ili predloga, advokat može da spreči nastanak parničnih postupaka koji bi bili dugotrajni i skupi. Na primer, u ostavinskom postupku advokat može da predloži poravnanje koje će zadovoljiti sve naslednike i time onemogućiti pokretanje parnice radi poništenja rešenja o nasleđivanju.

Zaključak

Vanparnični postupak je specifičan oblik sudskog postupka koji se razlikuje od parnice po svojoj svrsi, toku i karakteru. Ipak, složenost pojedinih postupaka, osetljivost tema (porodica, imovina, nasledstvo) i posledice koje proizlaze iz sudskih odluka jasno pokazuju da učešće advokata može biti od ogromne koristi.

Advokat ne samo da pruža stručnu pravnu pomoć, već i štiti interese klijenta, obezbeđuje zakonitost postupka, ubrzava njegovo sprovođenje i doprinosi pravičnom i mirnom rešavanju pitanja. Kroz pripremu dokumentacije, zastupanje pred sudom, posredovanje među učesnicima i savetovanje, advokat je ključna figura koja građanima olakšava prolazak kroz proceduru i obezbeđuje da njihova prava budu u potpunosti zaštićena. Zbog toga se može reći da u vanparničnom postupku advokat nije samo zastupnik, već i vodič, posrednik i zaštitnik, čija pomoć može biti presudna za pravilan i pravičan ishod postupka… 😉

Izvor: Velibor Živkov

Foto: Amy Hirschi / Unsplash