Koliko novca je potrebno za pristojan život?

Na temu raskoraka između minimalnih mesečnih primanja u našoj zemlji i objektivnih potreba, tačnije troškova prosečnog njenog stanovnika vode se česte diskusije. Pored toga što u okviru ovakvih rasprava zaključujemo da minimalna mesečna plata u Srbiji ne može da pokrije osnovne troškove koji se sastoje iz troškova režije i eventualno najma stana, neophodnih namirnica, odeće i obuće, važno je naglasiti da u tekstu koji sledi ne govorimo o primanjima koja su potrebna za preživljavanje u našoj zemlji, već o primanjima koja su potrebna ne bi li stil života koji vodimo odgovarao određenom standardu koji smatramo pristojnim. Šta je to pristojan život može biti diskusija za sebe, ali u osnovi podrazumeva svakodnevicu u okviru kojoj nutritivni i redovni obroci nisu pod znakom pitanja, mogućnost da se obučemo spram godišnjeg doba i prilike, da školujemo decu i povremeno priuštimo sebi sitna zadovoljstva poput izlazaka sa prijateljima. Da li je ovakav stil života nedostižan za građane Srbije čija su primanja minimalna ili čak prosečna i koliko je zaista potrebno za njega, pročitajte u narednim redovima.

Troškovi ishrane u toku jednog meseca

Novac koji je potrebno da izdvojimo za hranu i piće u toku jednog meseca zavisi od mnoštva faktora. Ovaj iznos varira u odnosu na to da li govorimo o porodici ili ishrani jedne osobe, te i da li živimo u nekom od većih gradova ili na selu. Život na selu u velikoj meri rasterećuje ovu stavku, budući da smo u mogućnosti da samostalno proizvedemo veliki deo namirnica, ali je potrebno da imamo u vidu da i ovo zahteva određena ulaganja. U većim gradovima je, pri tome, ova situacija drugačije i građani mogu da isprate cifre koje nam predstavljaju statistički podaci ukoliko imaju veoma promišljene kupovine i opredeljuju se za markete koji nude popuste, planiraju nabavke i tome slično. Prema zvaničnoj statistici iz januara prošle godine, prosečno tročlano domaćinstvo u našoj zemlji na hranu i piće je izdvajalo 31.238,33 dinara. Budući da je u toku prethodne godine došlo do inflacije, ovaj iznos je danas nezanemarljivo viši, te govorimo o situaciji u kojoj je minimalna mesečna zarada dovoljna da pokrije samo troškove hrane i pića, a o ovome se može dalje diskutovati. Građani koji na primer neguju specifične principe ishrane će se teže uklopiti u ovu cifru.

Troškovi mesečnih režija i najma kuće ili stana

Troškovi računa za struju, vodu i grejanje zavise kako od mesta življenja, broja članova domaćinstva, kvadrature nekretnine i vida grejanja. Dok je štednja u ovom pogledu veoma važna, činjenica je da mnogima mesečno odlazi značajan deo primanja na ove stavke. Cene najma stanova i kuća su podlegle inflaciji i ostalim faktorima, te danas govorimo o izuzetno visokoj vrednosti nekretnina koja se veoma teško uklapa u prosečna mesečna primanja. Najveću vrednost imaju ujedno i najtraženiji stanovi u Beogradu, a za njima ne kaska ni vrednost nekretnina u Novom Sadu. Dok je pre godinu dana bilo moguće pronaći svoj krov nad glavom u nekom od većih gradova za 200 evra mesečno, danas to više nije opcija, odnosno predstavlja retku mogućnost ukoliko govorimo o garsonjerama u skrajnutijim delovima gradova. Građani naše zemlje koji su vezani poslom ili drugim obavezama za Beograd ili Novi Sad, a pri tome ne žive sami, moraju da izdvoje sumu koja je često jednaka mesečnom minimalnom primanju u Srbiji samo za rentu. Ovo upućuje na konstataciju da je život u gradu za one koji nisu vlasnici nekretnine gotovo nemoguć, ukoliko domaćinstvo raspolaže jednim prosečnim primanjem na mesečnom nivou.

Troškovi odevanja

Prema statistici iz januara prošle godine, mesečni treškovi odevanja prosečne tročlane porodice su iznosili oko tri hiljade dinara. Vrlo je važno da imamo na umu da je ove troškove teško ograničiti na određenu sumu na mesečnom nivou, jer oni zavise od sezone i brojnih drugih faktora. Građani naše zemlje neretko posežu za alternativnim rešenjima, te će deca “nasleđivati” garderobu od starije braće, sestara i rođaka i tome slično. S druge strane, ukoliko ovo nije opcija, te roditelji moraju svojim mališanima da kupuju novu odeću i obuću, ovi troškovi mogu biti značajno povišeni. Činjenica je da u ovom tekstu raspravljamo o troškovima pristojnog života u našoj zemlji, te je važno da naglasimo da ova stavka predstavlja veći trošak od navedenog ako pod pristojnim životom podrazumevamo da smo u situaciji i da kupimo odeću koja nam je potrebna. Na ovu temu možemo i dodatno da polemišemo, te je svakako savet da odeću ne gomilamo i iz drugih razloga, koji se dotiču ekoloških problema.

Ostali troškovi

Pored troškova hrane, režija i odevanja, pred nama su svakodnevno i troškovi prevoza, eventualno troškovi zdravstvene zaštite, ali i troškovi koje vezujemo za slobodno vreme i možda povremena putovanja. Dolazimo do pitanja šta je to pristojan život. Da li je pristojan život svakodnevica u kojoj smo obučeni i siti u toplom stanu ili će neki smatrati da je za pristojan život potrebno više? Većina aktivnosti nam je na raspolaganju uz određenu cenu, počev od toga što ćemo možda poželeti da posetimo pozorište, muzej ili bioskop, što će naše dete možda biti pozvano na rođendan drugara iz odeljenja ili ćemo u toku praznika želeti da ga obradujemo igračkom. Ponekad je lepo pojesti parče torte u poslastičarnici ili provesti dan na porodičnom izletu, u zoološkom vrtu ili priuštiti sebi i svojoj porodici turističko iskustvo. Da li pristojan život danas izjednačavamo sa luksuzom? Ovo su sve pitanja na koja je važno odgovoriti kada procenjujemo sumu koja je potrebna za jedan prosečan stil života. Prema najnovijem izveštaju Centra za politike emancipacije, u Srbiji je mesečno potrebno 980 evra za život koji smatramo prosečnim, odnosno pristojnim. Ovo ukazuje na to da postoji veliki jaz između minimalnih mesečnih primanja i primanja koja su nam zaista potrebna da bismo vodili jedan dostojanstven stil života.

Udeo minimalne zarade u Srbiji u iznosu koji je potreban za pristojan život je zapravo viši od proseka koji je prisutan u regiounu centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Možemo prema tome da zaključmo da je problem o kojem govorimo u osnovi problem koji se ne odnosi samo na našu zemlju. Svakako se nadamo da ćemo u doglednoj budućnosti biti bliži sumi koja nam je zaista potrebna za pristojan život… 😉

Izvor: Velibor Živkov

Foto: Pexels / Andrea