Magarac

Nisu se baš potrudili, stručni ljudi, da naučno dokažu funkcionisanje magarećeg mozga, kao na primer delfina ili vrana.

Stoga, ne zna se baš sa sigurnošću da li je istina ono u šta „narod“ veruje: da su priglupi, tegle, tvrdoglavi – oličenje gluposti.

U jednoj emisiji na TV – u postoji rubrika „Magareći kutak“, uglavnom je tu prezentovana glupost. Ali – ljudska. Magarac Sima je samo sinonim.

Već duže vremena imam taj osećaj a verujem i većina građana Srbije, da sam magarac, ili da me tako smatraju.

Teglim, u potrazi za kupovinom neophodnih životnih namirnica, po mogućstvu što jeftinijih, po sistemu „šta da NE kupim“.

Teglim, kupim, kupim, za danas… a onda – ništa ne valja.

Magarac.

Da li to samnom nešto nije u redu? Da li ja to tražim poštovanje? Nisam takva osoba. Obično ne tražim ništa.

Da li tražim pomilovanje? Vidim, neka N. N. Komisija za obrazovanje smatra da to više nije u modi.

Šta tražim? Gde, od koga, za koga?

• 

Za sebe sigurno ne.

Za neke druge, za mlade ljude – DA. Šta će oni? Zašto da postanu magarci ako to nisu ni po rođenju ni opredeljenju? Ko je to odlučio? Ko je toliko važan i bitan?

Zašto da žive u magarećem kutku?

Zašto da odu na spavanje sa mislima: „još jedan prođe dan, sa novim jutrom sve će isto biti…“ gle ironije, glupa pesma, glupa serija, donekle.

Nije važan moj magareći osećaj, Vi drugi, mladi, pametni, ne dozvolite da vam prirodno datu pamet neko oduzme.

Vi imate vremena.

Autor: Biljana Bundalo

Foto: Pixabay//Ilustacija