Ovako se određuje datum Uskrsa

Uskrs se ove godine obeležava 16. aprila. Lane se isti hrišćanski praznik u našoj zemlji slavio 24. aprila, a 2021. godine 2. maja. Zbog čega se Uskrs ne slavi istog dana svake godine i kako se odrađuje datum njegovog obeležavanja?

Datum Uskrsa određuje se na osnovu konvencije o ovom hrišćanskom prazniku, osvojene za vreme vladavine rimskog cara Konstantina. Danas, 17 vekova kasnije, za ovu svrhu i dalje se koristi lunarni kalendar, iako mi vreme računamo po solarnom kalendaru.

Ko ja je razlika između njih? Pa, po solarnom kalendaru jedna godina predstavlja period revolucije Zemlje oko Sunca, dok je lunarni kalendar meri vreme na osnovu rotacije Meseca oko Zemlje.

Kako se bira datum za Uskrs po lunarnom kalendaru?

Odgovor glasi da Uskrs svake godina pada na nedelju u sedmici posle punog meseca, koji se javlja posle prolećne ravnodnevnice (20. odnosno 21. marta), prema pisanju sajta Nauka kroz priče.

Kada se posmatra sa Zemlje, Mesec prolazi kroz četiri svoje mene, od mladog meseca do punog meseca. Ako se prvi prolećni pun Mesec dogodi u nedelju, onda se Uskrs obeležava u sledeću nedelju. Upravo iz tog razloga, ovaj praznik može da padne bilo kog dana u periodu od 22. marta do 25. aprila, a po Julijanskom kalendaru između 4. aprila i 8. maja.

Zašto se Uskrs uvek obeležava nedeljom?

Prema verskoj tradiciji datum Uskrsa se bira tako da odgovara astronomskim uslovima koji su navodno vladali u 1. veku nove ere, kada je Hrist razapet i vaskrsnuo. O danu u nedelje kada se to dogodilo vodile su se velike rasprave u ranim hrišćanskim zajednicama, ali je na kraju dogovoreno da to bude nedelja, što je bio prvi jevrejski radni dan nakon Šabata.

U Jevanđelju po Jovanu stoji “u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalena na grob rano dok još beše mrak i vide da je kamen dignut sa groba” (20,1). Prema prethodnim opisima tajne večere i raspeća, to se odigralo u vreme jevrejskog polećnog praznika Pashe, objašnjava Slobodan Bubnjević za sajt Nauka kroz priče.

Shodno tome, određeno je da se Uskrs slavi u nedelju u sedmici posle pashalnog punog meseca, odnosno u nedelju posle prvog “eklezijastikalnog” punog meseca posle 20. marta. Ta konvencija usvojena je na Prvom saboru u Nikeji 325. godine.

Epaktne tablice

Treba, međutim, reći da eklezijastikalni ili crkveni pun mesec ne odgovara pravom astronomskom punom mesecu, zbog čega se u praksi za određivanje datuma Uskrsa koriste tzv. epaktne tablice.

Epakti pokazuju broj dana za koliko solarna godina premašuje lunarnu, što je u suštini broj dana mesečeve starosti na početku svake godine, na osnovu koga se određuje koliko će se Uskrs pomeriti u odnosu na prethodnu godinu.

Prema pisanju sajta Nauka kroz priče, u pozadini ovakvog načina određivanja Uskrsa je stari jevrejski, solarno-lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina se određivala kao 12 lunarnih meseci. Inače, Mesec obiđe put oko Zemlje za 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3,3 sekunde. Pošto ovaj mesec traje oko 29,5 dana, godina u zbiru iznosi samo oko 354 dana. Zato je u ovom kalendaru uvek nedostajalo oko 11 dana godišnje.

Kako bi taj manjak bio nadoknađen, periodično su se ubacivali vanredni meseci, a ceo ciklus se ponavljao na svakih 19 godina. Pošto je ceo proces bio prilično komplikovan, od VI veka počele su da se koriste tzv. epaktne tablice, koje su ga relativno pojednostavile. One su sadržale 19 pashalnih datuma, iz kojih se datum Uskrsa dobija na osnovu ostatka nakon njihovog deljenja sa 19.

Ovaj metod je razvio aleksandrijski matematičar Dionizije Eksiguus, zaslužan za izračunavanje godine Hristovog rođenja i uvođenja nove ere u računanje vremena.

Izvor: DanasOnline

Foto: Pixabay/Ilustracija