Ovih dana Kostolčani kada šetaju parkom, ili posede na klupi, žale se na čudne susrete sa golubima. Naime, ove ptice im sleću na glavu, lete blizu ljudi kao da napadaju. I, uzgred, manji su nego do sada, odnosno mršaviji.
Za očekivati bi bilo da su u pitanju vrane, ima ih dosta, krupne su, ali se sklanjaju od ljudi. Inače, vrane su po inteligenciji na nivou delfina. Uprkos filmu „Ptice“, one NE napadaju. To je samo film, ili–mit.
Foto: B. Bundalo
Pre nekoliko godina, Kostolčani su se žalili na nenormalno prisustvo sova u parku. Toliko, da smo se raspitali u Zoološkom vrtu i dobili sasvim logično objašnjenje: Tu su gde ima hrane. A bila je u pitanju gladna godina i park je bio prepun sitnih glodara – miševa izbeglica. Znači, sove su bile gladne i znale su gde ima hrane, vrane su pametne i lakše se snađu. A ako se toliko plašite golubova, rešenje je jednostavno – samo ih nahranite, jedu i suv hleb.
Foto: B. Bundalo
Isto važi i za pse lutalice.
Kaže se: poslednja labudova pesma. Ima ih često na Dunavu u Kostolcu. I to je samo mit. Nastao u staroj Grčkoj. Tokom života labudovi se oglašavaju čudnim glasom, a čista je izmišljotina da je taj glas nešto drugačiji pri kraju života. Jer, na kraju krajeva: Ko bi pevao pred smrt – osim Tome Zdravkovića?!
Zato, bez brige što se životinjskog sveta tiče u parku u Kostolcu. Postoji rešenje, a to je – samo ih nahranite. Veća briga su ljudi. Koji se i ptica plaše! A ne vide zmije koje se njihovim strahom hrane! 😉
Tekst: Biljana Bundalo
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply