Namera nam je bila, prethodnih nedelja, da pratimo zbivanja na oglasnom stubu u gradu Kostolcu. Jedne večeri primetili dečka kako lepi plakate „Bojkot“ i odlučili da ne smetamo. Zato smo stub obišli ujutru. Zatekli smo radnike komunalnog preduzeća, dakle državne firme, kako su pažljivo očistili stub.
Sledećeg dana, i to se zadržalo izvesno vreme, bila je reklama za „Amadeus bend“.
A onda iznenađenje: Šapić! Baš nam pade na pamet dobra fora, um caruje a snaga klade valja, kad’, ne lezi vraže, i Šapića ujutru nije bilo!
A onda, „Amadeus bend“. Dva, tri dana, pa zatim, Darko Lazić…
I pomisliš, svejedno. Darko, Amadeus, ma šta to bilo, metla, četka… bilo ko, nema veze. Ishod je isti.
A onda smo pogledali i ostala „oglasna mesta“ u gradu Kostolcu. Sa oko 15, 16, 17 hiljada stanovnika, zavisi ko se računa.
Možda je suština to da niko u ovako malom gradu nije udaljen 50 metara od glasačkog mesta.
Pomenuti stub je blizu Gradske opštine Kostolac, po slobodnoj proceni. Možda je u tome stvar? Drugi je kod Direkcije Kopa – opet izborno mesto. Nije u tome stvar. Većina ne gleda u plakate.
A onda je došao taj dan, 21. jun, nedelja! Lepotica Darija Kisić Tepavčević je izjavila, da „to kao oblak u prodavnicu“, što se mera predostrožnosti tiče. Da vam kažemo nešto: U prodavnici se – kupuje!
Nikada kao toga dana, ni za vreme najstrožih mera protiv Korona virusa, u Kostolcu, nije bilo više ljudi sa maskama na licu! Oprezni ljudi!
I to oni koji su danima bili zatvoreni po kućama, mogli da kupuju osnovne životne namirnice u ranim jutarnjim časovima – opremili se i – požurili da obave svoju građansku dužnost.
To je suština. Koga briga za plakate. Za sutra, prekosutra. Za one koji ostaju. Neka se snađu sami. Kako? To nikoga nije briga. Važan sam JA.
Tekst je napisan ujutru u toku izbornog dana – nisu važni rezultati. Mogli smo ga napisati i pre mesec dana. Svejedno. Neki ljudi – nikada NE shvate. To je suština!
A namera: Pa, ONI stvarno misle da glasaju?! Za šta?
Tekst i foto: Biljana Bundalo
Leave a Reply