Svi vi što maštate o sreći…

Pretpostavljam da mali broj ljudi sa naših prostora nije gledao kultni film „Maratonci trče počasni krug“. Čak iako ima nekog ko spada u ovu grupu, malo je verovatno da ne zna odgovor na pitanje „Koja pesma se čuje tokom prvog ton filma u Đenkinom bioskopu?“. Tačan ogdgovor je – „Svi vi što maštate o sreći“, a možda niste znali da je nju u filmu pevao Milan Timotić – Bata.

Timotić  je u periodu između dva svetska rata u Jugoslaviji bio jedan od najpopularnijih pevača „popularne i narodne muzike“, kako se u to vreme zvala. Rođen je u Šapcu, a dugo se mislilo da će mali Milan ostati nem jer je kao dete preležao šarlah i dugo nije mogao da govori. Međutim, kada je progovorio ubrzo je i propevao! 🙂

Preselio se u Beograd, završio Pravni fakultet i zaposlio kao opštinski službenik. Ipak, njegova prava ljubav od malena bila je muzika. Zato je Milan počeo da nastupa na amaterskim koncertima, vežbao je glas i uskoro postao stalni član Kraljevske opere. Negujući narodnu pesmu, često je pevao na Radio Beogradu, što je samo povećalo njegovu popularnost. Prve gramofonske ploče snimio je za izdavačku kuću „Odeon“ 1927. godine. U to vreme je bio jedan od najpopularnijih pevača sa prostora Kraljevine Jugoslavije. U vremenu do Drugog svetskog rata živeo je i radio u Beogradu, a nastupao je čak i u Bečkoj operi.

Neposredno pred okupaciju pojavio se i u crno belom ton filmu „Priča jednog grada“. Ovo ostvarenje je snimljeno u produkciji „Artistik filma“ 1941. godine u Beogradu. U filmu koji traje 9 minuta prikazan je život Beograda u jednom danu, a upravo u njemu postoji kadar u kome Milan Timotić izvodi pesmu „Svi vi što maštate o sreći“, koja je zahvaljujući „Maratoncima“ ostala popularna sve do današnjih dana. Inače, film je režirao Jevrej, Maks Kalmić, koga su Nemci streljali iste godine, odmah nakon okupacije prestonice.

Drugi svetski rat Milanje dočekao služeći vojni rok u Bijeljini. Za vreme rata boravio je u Užicu i Valjevu, a jedan period vratio se i u Beograd gde je radio u Operi. Međutim, teška vremena za njega nastupila su nakon oslobođenja. Imajući u vidu činjnicu da je bio protivnik Titovog režima, pristalica ravnogorskog pokreta, novea vlast ga je osuila na smrt, pa je Milan Timotić bio prinuđen da ilegalnim kanalima zauvek napusti Srbiju.

Jedno vreme je boravio u Salcburgu, gde je snimio dva filma, potom u Beču, a onda je otišao u Ameriku i trajno se nastanio u Čikagu. Srpski migranti u Americi su ga lepo prihvatili. Njegov talenat uskoro su zapazile i tamošnje diskografske kuće. Snimao je gramofonske ploče za firme „Balkan“, „Edison Bell Penkala“ i „Odeon“, i priređivao brojne koncerte širom Amerike. Imao je izuzetno bogat i raznovrstan repertoar, od popularnih operskih arija do narodnih pesama, zbog čega ga je volela publika najrazličitijih generacija.

Milan je 1959. upoznao 25 godina mlađu pijanistkinju Džoan Kornel, sa kojom se venčao dve godine kasnije. Sa njom je ostao do kraja života i imao veoma skladan brak. Zbog zdravstvenih problema sa srcem Milan i Džoan su tokom zimskih meseci boravili u Kaliforniji. Milan Timotić Bata je umro 13. novembra 1988. godine u Čikagu, u 81. godini života. Njegovo bogato muzičko stvaralaštvo nažalost još uvek nije dovoljno istraženo…

Izvor: Pecina posla / Direktno

Foto: Screenshot/YouTube