Zaštita životne sredine: Kako efikasno reciklirati

Masovna industrijalizacija, porast broja stanovnika i konzumerizam doveli su do prekomerne proizvodnje komunalnog otpada. Ovaj problem predstavlja ozbiljnu opasnost po čitavo čovečanstvo, budući da je jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. Divlje deponije, zagađen vazduh i nedostatak prirodnih resursa postali su naša svakodnevnica sa kojom se moramo pre ili kasnije suočiti. Jedan od načina jeste praktikovanje održivog načina života i njenog značajnog procesa – reciklaže. Njena osnovna uloga je smanjenje otpada i stavljanje različitih predmeta u ponovnu upotrebu. Recikliranje u Srbiji je manje zastupljeno nego u drugim zemljama, ali čini se da ova tema poslednjih godina dobija na značaju.

Svaki pojedinac ili domaćinstvo mogu praktikovati ovakav vid ekološke prakse, pridržavajući se osnovnih pravila o recikliranju. Uz malo truda i adekvatnu edukacija, svako od nas može doprineti zaštiti životne sredine i biti deo pozitivnih promena koje se dešavaju u našoj okolini.

Funkcionisanje procesa reciklaže

Osnovna svrha recilklažnog procesa jeste prerada iskorišćenih predmeta sa ciljem njihove ponovne upotrebe. Osim ekološkog benefita i očuvanja prirodne sredine, reciklaža ima i ekonomsku dobit, jer štedi novčane resurse koji se troše tokom procesa proizvodnje. Materijali koji se najčešće recikliraju jesu plastika, papir, staklo i metalni predmeti. Jedan od najvećih zagađivača jeste opšteprisutna plastika, kojoj je potrebno čak od 50 do 1000 godina da se razgradi prirodnim putem. Ostaci plastike vremenom su preplavili okeane i mora i došli do naših tanjira. Rešenje problema nalazi upravo u recikliranju i smanjenoj upotrebi ovih materijala.

Sortiranje otpada

Domaćinstva u svetu proizvode ogromnu količinu otpada, ali je mali broj njih koji sortiraju kućni otpad. Kao što možemo da pretpostavimo, Srbija spada u onu grupu koja ne može da se pohvali uspešnim recikliranjem, ali postoje načini na koji možete pokušati da sortirate smeće u vašem domaćinstvu. Pokušajte da odvojite papir, staklo i plastiku, imajući u vidu osnovne informacije o vrsti otpada koje nije moguće reciklirati. Tako na primer, ne preporučuje se odvajanje flaša od jogurta, čaše od pavlaka i sirnih namaza, jer se ove ambalaže u našoj zemlji ne recikliraju. Stakleni otpad kao što su tegle i flaše poželjno je odvajati, jer se za reciklažu ove vrste otpada utroši 40% manje energije nego za njegovu ponovnu proizvodnju.

Lokalna podrška

Praktikovanje određenih procesa koji nisu toliko zastupljeni u našoj okolini može biti otežavajuća okolnost, jer ćete se osećati kao usamljeni borac. Ali, ovu situaciju možete posmatrati i iz drugog ugla i vašim primerom biti inicijator pozitivnih promena u vašem kraju ili gradu. Uvek postoje udruženja i organizacije čiji fokus jeste zaštita životne sredine, a koja vam mogu pružiti podršku i potrebne informacije. Svaka lokalna zajednica ima različiite inicijative kojima se možete priključiti i na taj način upoznati istomišljenike i sve one koji žele da smanje svoj ekološki otisak i čuvaju svoju okolinu. Takođe, danas su nam dostupni i mnogobrojni onlajn resursi, koji nam mogu biti od velike pomoći i pružiti nam sve potrebne informacije u vezi sa procesom recikliranja i drugih vidova održivog načina života.

Tekstil i ponovna upotreba

Proizvodnja odevnih predmeta spada  u jednu od industrija koje ostavljaju za sobom najviše otpada, a usko je povezana sa široko rasprostranjenim konzumerizmom. Pored plastike i stakla, tekstil je materijal koji veoma često završava na otpadu, a zapravo može da se iskoristi na različite načine. Stare zavese, džemperi ili posteljina, uz minimalnu korekciju mogu dobiti potpuno novu namenu, čime ćemo produžiti vek trajanja određenog proizvoda i na taj način smanjiti količinu otpada. Pre nego što odlučite da kupite novi odevni predmet, zapitajte se da li vam je on zaista neophodan i da li možda možete da ga potražite u nekim od prodavnica polovne garderobe.

Donacija kao vid reciklaže

Bacanje određenog predmeta bi trebalo da bude poslednja opcija za kojom ćemo posegnuti. Ukoliko ste shvatili da on u vašem domaćinstvu više nema svrhu i da ne želite da ga upotrebljavate, postoji šansa da će nekom drugom biti od koristi. Raspitajte se o organizacijama koje se bavi humanitarnim radom i koje vam mogu pomoći da nekorišćenje predmete odnesete na pravu adresu i donirate ih onima kojima su potrebni. Na taj način ćete izbeći stvaranje bespotrebnog otpada, a sa druge strane, učiniti dobro delo i pružiti pomoć drugima.

Planeta Zemlja je naš jedini dom, a svaki pojedinac na različite načine može doprineti njenoj zaštiti i boljem očuvanju. Reciklaža predstavlja jedno od efikasnih načina u borbi protiv klimatskih promena i metoda koju svako od nas uz malo truda može praktikovati. Budimo odgovorni i svojim potezima inspirišimo sve ostale da nam se pridruže, kako bismo svet učinili boljim mesto za život… 😉

Izvor: Velibor Živkov

Foto: rawpixel.com