Sfinga je biće s lavljim telom, a ovnovom, sokolovom, jastrebovom ili ljudskom glavom. Izmislili su je Egipćani u Staroj Državi, a potom je donesena i u grčku mitologiju.
Kod Grka prikazivana je kao stojeći krilati lav ženskog lica, a kod Egipćana kao ležeći lav s različitim licima ili muškim licem. Ona je mitološko biće koje postoji u egipatskoj i grčkoj mitologiji, a javlja se i u hinduizmu. U grčkoj mitologiji postojala je samo jedna Sfinga, stvorenje s lavljim telom, ptičja krila i glavom žene. Ta Sfinga bila je demon rata i uništenja.
Zanimljivo je da se ispred zgrade pravoslavne Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, o kojoj sam već pisao, na samom ulazu u zgradu stoje dve sfinge očigledno egipatskog stila. Evo i objašnjenja zašto baš one čuvaju zgradu, koje nije nimalo mistično i nema veze sa religijom kao što to mnogi misle… 😉
Narodno-crkveni fondovi bili su preteča razvoja bankarstva u Vojvodini, a sfinge su između ostalog dobile i ulogu simboličnih čuvara banaka.
Bogoslovija je danas smeštena u nekadašnjem zdanju Crkveno-narodnih fondova, jednoj od najznačajnijih i najvrednijih građevina u starom jezgru Sremskih Karlovaca, kao Prostorne kulturno-istorijske celine izuzetnog značaja za Srbiju. Zgrada Crkveno-narodnih fondova podignuta je pod pokroviteljstvom patrijarha Georgija Brankovića za potrebe Crkveno narodnih fondova 1902. godine.
Autor projekta bio je arhitekta Vladimir Nikolić, koji je na prelomu vekova projektovao najvelelepnija zdanja u Sremskim Karlovcima.
Zanimljivo je za kraj reći i to sfinge nisu rezervisane samo za Egipat i Grčku. Ima ih zapravo širom sveta, od Indije do Evrope. Zato ako želite da uživo vidite sfinge ne morate da putujete daleko, dovoljno je da odete u Sremske Karlovce… 😉
Tekst i foto: Pecina posla
cccc says
Zgrada izgradjena u zlatno vreme srpske masonerije… Nista vise nije ni potrebno reci.
pecinaposla says
Istorija govori ipak malo drugačije, ali ok. Vaša verzija zvuči zanimljivije.