A moje ime je Niko

Lični stav 2: Otvoreno pismo–nekome ko ima moć

Poznata je i potvrđena životna činjenica, da je uticaj lošeg društva toliki, da je i od najbolje dece, loše okruženje, uspelo da stvori – loše ljude.

Bio tako jednom dobar, mlad čovek, perspektivan, ali se nametalo pitanje: šta će on tu, sa takvim „okruženjem“. Možda ipak – može da učini NEŠTO? Da promeni?

Vremena ima malo. Ne do Nove godine (ko još razmišlja o tome). Vreme je na isteku, ali za najstrašniju stvar na svetu, za živote dece kojima je potrebna pomoć. Neko ko ima moć (i para) može da pomogne. Predstavnici grada.

Ovih dana mogla se čuti izjava na lokalnoj TV da tako nešto nije moguće. „Grad ne može donirati sredstva“ (https://pecinaposla.com/blistavost-ne-donosi-srecu/). Imate vlast, moć, neki gradovi u Srbiji su to uradili. Kontaktirajte, pitajte KAKO? Kažu da se sve može – kad se hoće.

Bilo je mnogo predsednika opštine Požarevac. Većina neće biti uopšte upamćena, neke će pamtiti po „svečanom“ otvaranju – bilo čega (dva metara asfalta, javnom WC – u…) Uzgred, bilo je i donacija vrtićima, bolnici…

Sada je situacija takva da: vi birate kako će vas pamtiti. Kao nekoga ko kaže da se „to ne može“ i grad se mora „okititi“ za Novu godinu ili–kao nekoga ko je učinio NEŠTO stvarno, založio se za živote bolesne dece. Ako nije moguće pomoći (a po svemu sudeći više nije) od novca za novogodišnju rasvetu (za koju je grupa građana Požarevca podnela inicijativu), pokušajte da pronađete neki drugi izvor. Verujem da u budžetu ima prostora.

Uvek postoji izbor. Nisam u prilici da apelujem, da sudim… jer ja sam Niko. Zato, odluka je na NEKOME.

A vi, neko, vas (sve) su–birali. Sada vi (svi) birate. Izbor je vaš. Sada je prilika da odlučite po čemu će vas ljudi pamtiti… 😉

Tekst: Biljana Bundalo

Foto: Pecina posla