Ivo Andrić: A samo treba živeti!

Rečenica iz naslova je deo poznatog citata našeg velikog pisca i dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Ivo Andrić je rekao: „Toliko je u životu stvari kojih smo se bojali. A samo je trebalo živeti“ i zaista je tako. Tako jednostavna, a za mnoge ljude nedostižna “formula sreće” u životu 😉

O Andriću ne treba mnogo govoriti. O njemu najbolje govore njegova dela, proza i poezija, prepoznatljiv stil. Rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a umro na današnji dan (13. marta) 1975. godine u Beogradu. Ova godišnjica je i povod da se prisetimo nekih od najlepših Andrićevih citata:

• Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.

• Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.

• Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.

• Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!

 • I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.

• Ima izvesnih mislilaca čija filozofija nije ništa drugo, do neki duševni komoditet, neko rimovanje misli.

• Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabe.

• Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo nemoguće.

• Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.

• Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.

• Lepša duša dublje jeca.

• Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.

• Ljudi često celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni.

• Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u greške kad sude o tuđem radu.

• Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.

• Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.

• Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.

• Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.

• Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.

• Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.

• Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.

• Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno proživljena nesreća.

• Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice.

• Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi.

• Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja.

• Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.

• Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.

• Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.

 • Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.

• U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne ume da mrzi.

• Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.

• Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.

• Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.

Izvor: Pecina posla / Ekspres

Foto: Vikipedija / Biografije