Dan kada je Andriću uručena Nobelovu nagradu

Zvanično je objavljeno da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost 16. oktobra 1961. godine „za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“.

U uži krug za ovu prestižnu nagradu te godine ušli su engleski književnici Lorens Darel i Grem Grin, kao i američki pisac Džon Štajnbek i poznati italijanski književnik Alberto Moravija. Bila je ovo izuzetna čast, ali i iznenađenje za malu Jugoslaviju i srpskohrvatsko jezično područje.

Iako se godinama u školama u bivšoj Jugoslaviji učilo da je Andrić nagradu primio za svoje najpoznatije delo „Na Drini ćuprija“, to zapravo nije tačno. Nagrada mu je dodeljena za celokupno stvaralaštvo (https://pecinaposla.com/najcesce-zablude-o-srpskim-piscima/).

Nepunih mesec i po dana kasnije, 10. decembra 1961. godine, Ivo Andrić je nagradu primio u Koncertnoj dvorani švedske kraljevske palate u Štokholmu. U to vreme dočekan je kao zvezda. Na aerodromu u Stokholmu brojni strani novinari postavljali su mu pitanja, a potom je nekoliko dana bio počasni gost tamošnjih institucija i muzeja. Diplomata od karijere, Ivo Andrić je svojom odmerenošću potpuno osvojio hladne Skandinavce.

Svečanost primanja Nobelove nagrade, čiji je celokupni milionski iznos koliko bi vredela u današnjim evrima, Ivo Andrić poklonio bibliotekarskom fondu tadašnje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, počela je uz bliceve fotoreportera i veliki broj zvanica. Švedski orkestar je svirao „Kad ja pođoh na Bembašu“, sevdalinku bosanskih Jevreja Sefarda, koja možda i najbolje oslikava mentalitet i emociju Andrićeve rodne Bosne.

Milica Babić, Andrićeva supruga i poznata beogradska kostimografkinja, zapisala je kasnije u svom dnevniku da je sala bila prepuna, da ih je kraljevska porodica srdačno primila, a novinari opsedali pitanjima o Andrićevoj književnosti, ali i Jugoslaviji. Nakon svečane dodele nagrade i Andrićevog poznatog govora, priređen je banket sa muzikom i svečanom večerom uz mnogobrojne goste i kraljevski bračni par.

• 

Ivo Andrić je prilikom same dodele nagrade održao besedu ili govor koji je kasnije postao poznat pod nazivom „O priči i pričanju“, a u kome je, između ostalog, rekao:

– Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima“, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona dâ svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim…

Bilo je ovo veliko priznanje i čast za malu socijalističku zemlju, kakva je bila Jugoslavija, ali i za pisca koji je dolazio sa govornog područja jezika koji je ostatku sveta bio slabo poznat. Sama činjenica da je čitan van granica svoje zemlje i da je dosegao planetarnu popularnost u ono vreme kada nije postojao internet, a televizija bila tek u povojima, ondašnjoj zemlji otvorila je vrata u svet svetske književnosti.

Od novca koji je poklonjen tadašnjoj SR Bosni i Hercegovini obnovljen je celokupni bibliotekarski fond te republike. To je za mnoge seoske škole i manja mesta značilo da su po prvi put dobili značajan broj knjiga dostupnih široj čitalačkoj publici.

Ivo Andrić je umro 13. marta 1975. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji velikana. U radnoj svesci na stolu ostale su zapisane njegove poslednje reči: „Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog „javnog radnika“ dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju.“

Izvor: Pecina posla / Srbija Danas

Foto: Profimedia