Albert Ajnštajn bio je izvanredan naučnik i veliki um, ali nije bio samo nadaren u fizici i u pronalascima koja su menjala čovečanstvo, već je znao i kako da napiše svoju „teoriju sreće“. Prema priči, Ajnštajn je tu teoriju zapisao na hotelskom računu da bi se zahvalio za gostoljubivost.
Zapisao je samo dve rečenice, ali toliko snažne i moćne da zasita mogu poslužiti kao apsolutna „teorija sreće“ kroz ceo život.
„Miran i skroman život donosi više sreće nego želja za uspehom u kombinaciji sa stalnom brigom“, napisao je Ajnštajn.
Na drugom listu papira ostavio je ovu poruku: „Gde ima volje, ima i načina.“
Ova dva papirića godinama kasnije prodata su na aukciji za veliku svotu novca, ali svako je dobio mogućnost da otkrije i iskoristi Ajnštajnove smernice za srećan život. Dakle, Ajnštajn objedinjuje gledišta istočnjačke i zapadne filozofske tradicije u ovim izjavama.
Budisti se kategorički protive takozvanom „mentalitetu večitih putnika“, odnosno stalnom prevazilaženje današnjih prepreka za sutrašnji uspeh. Život u ovom slučaju liči na večnu vožnju metroom do stanice na kojoj maštamo da postoji sreća. Drevni rimski filozof Seneka izrazio je to otvorenije, napisavši – „najveća prepreka u životu je čekanje“, ili da gubite vreme brinući se i nadajući se da će se nešto dogoditi.
Njegove reči nam jasno poručuju – „Budućnost je nepoznata. Živi sada!“ Druga rečenica ima još veći značaj jer otkriva da u svakom čoveku postoji potencijal da uradi ono što želi. Čak i kada izgleda da ne postoji rešenje, da su prepreke prevelike i da je ispunjenje cilja daleko, Ajnštajn nas podseća – „Gde ima volje, ima i načina.“
Svakodnevni život potvrđuje da je zaista tako 😉
Izvor: Pecina posla / Direktno.rs
Foto: Pixabay / Ilustracija
Leave a Reply