Nije u pitanju ni knjiga, a ni film. U pitanju je stvarni život. Ljudi, bilo koje vere bili, „smislili“ su taj naziv za Anđele, kao nešto dobro. Neki su im „dodali“ krila, razne moći, možda i sijaju… Sve je to stvar relativiteta, odnosno uverenja, obrazovanja i tako dalje.
Demoni su suprotnost. Neki su im „dodali“ rožčiće, repove, zube… nije ni važno, što strašnije to bolje, jer su otelotvorenje Zla.
Bilo kako bilo: POSTOJE. I jedni i drugi. Možete ih sresti svakoga dana.
Anđele, dakako, nećete poznati po krilima pa često ni po izuzetnim očima (šta ako su slepi?). To su obični ljudi. Poznaćete ih – po dobroti- samo treba obratiti pažnju.
Nemaju čarobne moći, ali sa malo dobra, svakoga dana, mogu učiniti mnogo. I, verovali ili ne, prvenstveno sebi. To mnogo znači za dušu. Oplemenjuje.
A ovi drugi. I njih ćete poznati lako. Ne po rogčićima ili repu. Njima je zlo hrana. Uživaju u tome, to je suština njihovog postojanja.
Ovi prvi, daće žednom psu na ulici vodu, ovi drugi, šutnuće ga.
I još nešto kao osnova prepoznavanja: Anđeli nikada, nikada, za sebe neće reći „Ja sam dobar čovek!“. Demoni će stalno isticati svoja „dobra“ dela.
Samo treba obratiti pažnju.
Tekst i foto: Biljana Bundalo
Leave a Reply