Smena generacija je donela i smenu prioriteta, te takozvani milenijalci imaju sasvim drugačije viđenje životnih pogodnosti u odnosu na generaciju pre, koja je sazrevala u društveno-političkom okruženju koje je podsticalo pre svega sticanje materijalnih dobara. Nove generacije, s druge strane, na vrh liste prioriteta postavljaju mentalno i fizičko i zdravlje, mir i stabilnost na individualnom nivou, odnosno u kontekstu privatnog i porodičnog života. Ovo je uticalo i na razumevanje pojma luksuza i luksuznog stila života, koji danas manje podrazumeva glamur a više “wellness”, odnosno ulaganje u brigu o svojim potrebama u pogledu zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i urednog praćenja zdravstvenog stanja.
Self-care pokret: Gde smo bili i gde smo sada?
Takozvani “self-care” pokret je začet davnih šezdesetih godina, kada je otvorena problematika brige o zdravlju i poznavanja sopstvenog tela, te danas čitamo o doktorkama koje su se vozile školskim autobusom duž Kalifornije i vršile edukacije žena o ženskoj anatomiji, a ovaj pokret ima i čvrstu vezu sa problemom pružanja medicinske nege i zdravstvenog zbrinjavanja marginalizovanih grupa. Kada je, tako, revolucionarna afroamerička Partija crnih pantera otpočela ovu borbu, u fokusu je bilo pružanje medicinske nege onom delu populacije koji je do datog trenutka bio ignorisan u ovom pogledu. Ovo je momenat koji se desio relativno davno, ali ne i toliko davno da promene ne možemo nazvati munjevitim. Danas govorimo o pojmu “self-care” pod velom luksuza, jer on podrazumeva nadogradnju osnovnoj nezi raznovrsnim rutinama, masažama, zdravim namirnicama i uopšte selektovanjem namirnica pod uticajem različitih faktora. S druge strane, možemo govoriti i o načinima na koje svet oko nas prepoznaje našu fokusiranost na sopstvenu dobrobit u ovom smislu i zbog toga prepoznajemo intenzivan rad na normalizovanju aktivne nege svog tela i uma, dakle na postavljanju viših standarda i ukidanju ideje da je briga o sebi zapravo luksuz.
Medicinska nega: Prevencija i saniranje zdravstvenih problema
Sve snažnija osvešćenost kada je važnost brige o zdravlju u pitanju dovodi do toga da danas mnogo veći broj pojedinaca zapravo praktikuje kontrolne sistematske preglede i bavi se svojim zdravljem na ovaj način. Na prostoru naše zemlje se privatna medicinska praksa pokazuje kao najadekvatniji odgovor na ovo povećano insteresovanje, budući da lečenje kod lekara u državnoj službi iziskuje mnogo procedura, papirologije i čekanja, što ne ide u prilog prioritizaciji zdravlja, kao jednoj od vladajućih struja modernog društva. Redovni sistematski pregledi, koje savremeni pojedinac praktikuje jednom godišnje, podrazumevaju sve ključne kontrole kao što je rendgen pluća, te ultrazvuk srca i laboratorijske analize, a čemu se pridodaju i određene kontrole koje se vrše u zavisnosti od starosne dobi i pola. Ovakva redovna praksa većine je svakako okidač širenju ponude kada je medicinska nega u pitanju, zbog čega se krećemo ka tome da briga o zdravlju prestaje da bude luksuz i posmatramo je, kako bi i trebalo, kao neophodnost.
Kako naš stil života utiče na povećanu potrebu za brigom o zdravlju?
Važno je da postavimo pitanje u vezi sa razlozima povećane brige o zdravlju, koja je u osnovi pozitivna promena u društvu, ali zahteva objašnjenje. Naime, pre svega možemo govoriti o dostupnosti informacija i edukovanju na ovom planu. Svaki pojedinac danas ima priliku da se edukuje u vezi sa zdravljem, da u nekoliko klikova dođe do pretpostavki u vezi sa simptomima koje oseća i da samim time shvati kompleksnost ljudskog organizma koja traži redovne lekarske kontrole i svakodnevne rutine nege. Danas smo mnogo svesniji rizika koji postoje u pogledu zdravlja i to nas navodi da ga ne uzimamo “zdravo za gotovo”. S druge strane, stres koji svakodnevica danas većini nameće, a koji je posledica brzog života i povišenih zahteva u vezi sa performansom na svim poljima, dovodi do učestalijih zdravstvenih problema i samim time do intenzivnijeg razmišljanja na datu temu. S druge strane, kako je produktivnost zapravo izuzetno važna, jasno je da je briga o zdravlju jedan od osnovnih koraka za postizanje produktivnosti na nivou koji zadovoljava visoka očekivanja modernog doba.
Intenzivirano interesovanje povodom brige o zdravlju je, prirodno, i posledica osećaja ugroženosti i fragilnosti koji nas je pratio proteklih godina pod okriljem globalne pandemije virusa korona. U osnovi, briga o zdravlju na način o kojem smo govorili u tekstu, je postala normalnost i zapravo bismo ovakav novoformirani stav o važnosti brige o svom mentalnom i fizičkom stanju trebalo da posmatramo kao značajan korak unapred na nivou čitavog društva. Iako se do nedavno ovakav odnos prema sebi u određenim krugovima smatrao luksuzom, danas ne možemo ovo smatrati tačnim, budući da okruženje koje nema razumevanja za potrebe održavanja mentalnog i fizičkog zdravlja polako postaje prošlost.
Izvor: Velibor Živkov
Foto: Pexels
Leave a Reply