Sutra (19. novembar) će biti tačno devet meseci kako je sa životne scene otišao Đorđe Balašević, legendarni kantautor, koji je ostavio trag generacijama, ali i stavio pečat na mnoge živote.
„Večiti dečak“ iz Novog Sada je ostavio neprolazne hitove, koji će ostati zapisani kao svedočanstvo jednog vremena, da se dugo, dugo, slušaju i pamte.
Od nebrojeno puno Đoletovih stihova kojima je lečio srce i dušu ja sam izabrao dva, u kojima se mnogi pronalaze:
Jednom je prošla kraj mene,
Sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
Al’ sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.
Bezvezno “zdravo” i klimanje glavom,
I sve što već sleduje…
Neka, lutko, u redu je…
Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
Samo tuge se broje…
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku…
Jesen je kriva,
Uvek me rasturi siva…
Naravno, pesma je „Jednom su sadili lipu“.
Drugi stih stiže iz sjajne „Olivere“, koju je Balašević posvetio svojoj supruzi, ali u kojem su se pronašli svi oni koji su imali svoje „Olivere“.
Možda sam a da nisam znao
Pred isti izlog s tobom stao
Možda smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se za trenutak mimoišli?
Eto, i to je neprevaziđeni Đole. Uvek živ, uvek sa nama.
Mi ćemo živeti sa njegovim pesmama i uspomenama na ovog velikog umetnika i neponovljivog čoveka… 😉
Izvor: Pecina posla / Direktno.rs
Foto: Youtube / Screenshot
Leave a Reply