Da li se sećate gde ste vi bili i šta ste radili 5. oktobra 2000. godine? Nema puno datum koji se pamte celog života, a ovaj je svakako jedan od tih dana ili kako je vreme pokazalo možda i nije vredan pamćenja. Spletom životnih okolnosti ja nisam tada bio u Beogradu, ali sam (ono što danas zvuči pomalo arhaično) slušao na radiju „B92“ dramatičan prenos uživo sa degađaja u srpskoj prestonici.
Vratimo se za početak u ne tako davnu istoriju. Srbija, bliži se kraj 20. veka i ružne i tužne decenije za zaborav. Ratovi, sankcije, ekonomska kriza koja je donela siromaštvo i kao kulminacija svega lošeg NATO bombardovanje. Državu koja se nalazi u srcu Evrope bombama je zasula vojna organizacija u kojoj se nalazi 19 najjačih država sveta. Posle više od 70 dana bombardovanja usledila je kapitulacija u Kumanovu (iako se to zvanično tako nije zvalo, a ni sada se ne zove) vojska i policija su napustili teritoriju Kosova, a državni vrh Srbije je u tada svojim medijima (preciznije – propagandnim glasilima) proglasio pobedu nad NATO paktom.
Greška za greškom u spoljnoj politici, a na unutrašnjem planu, ako je to bilo moguće, vlast je bila još neuspešnija. Slobodan Milošević, kao sinonim tog mračnog perioda srpske istorije, za 24. septembar 2000. godine uz lokalne i Savezne izbore (tada smo još uvek živeli u Saveznoj republici Jugosalviji-Srbija+Crna Gora) raspisao i prevremene predsedničke izbore. Nakon jedne od najčudnijih kampanja od vraćanja višestanačja u Srbiju (1990) rezultat je svima poznat. Demokratska opozicija Srbije (DOS) osvojio je pojedinačno najviše glasova, a kandidat ove „šarene“ koalicije Vojislav Koštunica, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora. Milošević sa saradnicima nije u startu priznao rezultate izbora, ali ih je masovno okupljanje nezadovoljnih građana iz cele Srbije ispred Savezne skupštine u Beogradu (kulminacija višednevnih protesta i štrajkova) baš 5. oktobra uverilo da to moraju da urade.
Milošević je na izborima izgubio od Vojislava Koštunice, koji je osvojio 50,24 odsto glasova, dok je Milošević imao 37,15 odsto. Prema zvaničnim podacima u demonstracijama je nastradalo dvoje, a povređeno je 65 ljudi. Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ. Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu, gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Bivši predsednik SRJ i Srbije umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, u svojoj ćeliji u Sheveningenu.
Znamo šta se posle dešavalo. DOS je došao na vlast, formirana je prelazna Vlada na nivou Srbije i krajem 2000. godine dojučerašnja opozicija je posle republičkih izbora na ubedljiv način preuzeula vlast. Prvi demokratski izabrani premijer bio je Zoran Đinđić i sve je krenulo da se menja relativno brzo, država da se demokratizuje, standard da lagano raste. Ubrzo je DOS izlaskom DSS-a počeo da se cepa, a onda bum…12. marta 2003. ubijen je Đinđić i sve počinje, polako, ali sigurno da se vraća unazad, a u sklopu toga bilo je i „istorijsko pomirenje“ Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije i zajednička vlast od 2008. Povratak u prošlost se zvanično „zaokružio“ 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka (većinom sastavljena od bivših radikala) došla va vlast (uz pomoć SPS-a)…
Utisak da smo se tada vratili unazad ipak je pogrešan. Mi se nismo značajno ni pomerili sa početne tačke, u tome je suština. Već 2000. godine smo zaostajali celu deceniju za svim bivšim komunističkim državama, za koje je Berlinski zid pao još 1990. Ključni problem tog „zamalo prelomnog“ dana je bio izostanak 6. oktobra, datuma koji simbolično predstavlja raskid sa prošlošću na svim poljima. Taj „dan“ se 2000. godine nije dogodio i još uvek ga čekamo. Jedino totalni restart, sa potpuno novim i nekompromitovanim ljudima na političkoj sceni može okrenuti tok istorije u Srbiji. Teško da to može da uradi neka bleda kopija DOS-a, kao što je sada UOS. Definitivno je 5. oktobar umesto suštinske promene doneo razočarenje i sada posle dve decenije jasno je da je propuštena istorijska prilika da Srbija postane jaka, uređena i moderna evropska država. Ovako, ubeđen sam da se to neće dogoditi i da ćemo mi nastaviti da propadamo kao društvo „u rukama“ jedne iste garniture, koja samo nosi „različite dresove“ i čiji pojedinici se drugačije zovu…
Hajde pa tako, do čitanja…
Tekst: Pecina posla
Foto: Youtube/ Screenshot
Leave a Reply