Jubilej kultnog domaćeg filma: Koža nam „tesna“ već 4 decenije

Bez obzira na to da li ga volite ili ne, smatrate da je prost, jeftin i laka je zabava, 40 godina kasnije film „Tesna koža“ nalazi se u našim životima. Replike većina ljudi zna napamet i odakle su, ponekad ih i sami izgovore, a i nebrojano puta su zadremali posle ručka vikendom za vreme jedne od brojnih repriza.

„Tesna koža“, odnosno njen prvi deo ipak zaslužuje da se pomenemo danas, 40 godina nakon premijernog prikazivanja. Kako je objavio imdb pre nekoliko dana, tačnije 24. septembra 1982. godine desila se premijera jednog od najgledanijih domaćih filmova svih vremena. Preko milion gledaoca je otišlo u bioskope te, ali i sledeće godine, da bi gledalo avanturu malog čoveka Mite Pantića, koji je samo želeo miran život na poslu i kod kuće, a ni jedno ni drugo nije imao.

Mića Milošević reditelj filma, je jedan od najgledanijih reditelja kod nas svih vremena, sa svojim laganim komedijama u kojima je pokušavao da proturi ispod žita i nešto malo ozbiljnije viđenje uzaludnog administrativne svakodnevice, kao i potpunog kolapsa građanske klase. Doduše ni sam autor nije to hteo da mu bude okosnica priče već samo neka vrsta začina u nedaćama malog čoveka kojeg je slikao.  

Cela priča je još na neki način počela u neslužbenom prequel filmu „Laf u srcu“, u kom se pojavljuju gotovo isti glumci, u istim ili sličnim ulogama, ali pod drugim imenom. Jedino je Lane Gutović po prvi put tumačio Šojića, ulogu koja će nadrasti i ceo serijal filmova pa i samog glumca. U „Tesnoj koži“, mali činovnik Mita Pantić (koga je maestralno odigrao Nikola Simić) na svom uzaludnom poslu čeka unapređenje koje ne stiže, jer svi imaju prednost ispred njega, i članovi familije direktora, oni koji su spremi da plate svoj pložaj, pa do raznoraznih ljubavnica. Kod kuće ga čeka apsolutni raspad u vidu nezadovoljne žene, dece i tetke, ali i komšinice koja živi u njihovoj kući, verovatno kao produkt posleratne nacionalizacije kojoj nema rešenja čak ni 30 godina kasnije. U tom sistemu, jedino čemu može da se okrene je igra na sreću, ili sportska prognoza. Tako je Mita Pantić dobije blaži nervni slom, umesto kompletnog, jer ima 12 a ne 13 pogodaka.

Pedeset šestogodišnji Dimitrije „Mita” Pantić (Nikola Simić) je još uvek mlađi referent u državnom preduzeću u kome radi. Tipičan radni dan za njega počinje u 6 sati ujutru, kada ga frustracija čeka na svakom koraku od trenutka kada ustane. U pokušaju da se spremi za posao, on jedva uspeva da se domogne toaleta u prepunom stanu. Ostali članovi domaćinstva takođe imaju svoje probleme, što znači da su zanovetanje i vikanje glavni deo njihovog kućnog života u bilo koje doba dana.

Pantićeva supruga Sida (Ružica Sokić) je razdražljiva sredovečna domaćica, čije pritužbe pokrivaju širok raspon: od nezadovoljstva zbog sitnica prilikom kupovine namirnica, do onoga što ona smatra ličnim nedostatkom lepih uspomena kada osvrne na starost, jer je najbolje godine provela negujući kuću i porodicu. Najstarije dete, sin Branko (Gojko Baletić), večiti apsolvent astronomije, žali se zbog nedostatka novca za knjige i opreme, što ga, po njegovom mišljenju, sprečava da diplomira. Srednje dete, ćerka Mira (Danica Maksimović), je diplomirana pravnica, ali ne uspeva da pronađe posao, iako to pokušava godinama. Ona je takođe nesrećna zbog nedostatka zarade u porodici, jer misli da lepše oblačenje ili novac za podmićivanje, mogu da joj pomogne da pronađe posao. Na kraju, najmlađe dete, šesnaestogodišnji sin Aleksandar (Aleksandar Todorović), problematičan je učenik u školi i želi da mu otac kupi udžbenike, a takođe i motocikl. Pored svega ovoga, u domaćinstvu Pantića takođe stanuju Mitina majka (Rahela Ferari) i podstanarka Suzana (Jelica Sretenović), koju je tamo dodelila država zbog nestašice stanovanja i ima sobu koja zauzima 9,4 kvadratnih metara njihovog stana.

Sva jutarnja gužva kod kuće dovodi do toga da Pantić često kasni na posao gde ga čeka još više frustracije. Ovom prilikom je njegov nepošteni direktor, Srećko Šojić (Milan Gutović), upao u njegovu kancelariju, pokupio izveštaje i zatražio da ih Pantić ponovo otkuca, jer nisu dovoljno čitljivi. To dovodi Pantića nazad na odeljenje za kucanje, gde se čini da novu mladu daktilografkinju, Melitu Santić (Nada Vojinović), više zanima čavrljanje i flertovanje preko telefona, nego svoj posao. Pantić gubi svoje strpljenje i prijavljuje je direktoru.

U međuvremenu, Pantićev najmlađi sin Aca ima problema sa svojim zahtevnim profesorom engleskog jezika (Irfan Mensur), koji opsesivno tera svoje učenike da analiziraju pesmu Lija Hanta, „Dženi me je poljubila”. Profesor, koga učenici ga zovu Japanac, zbog njegovog dubokog divljenja japanskoj kulturi i stilu života, nema strpljenja prema Acinom ponašanju i zahteva da razgovara sa njegovim ocem.. 🙂

Film je pratila i muzika Vojislava Kostića i „Riblje čorbe“, verovatno poslednji put kad je taj bend i imao nekog većeg značaja po celokupnu pop kulturu, a njihovi crnohumorni i opori stihovi i melodije sa albuma „Buvlja Pijaca“ su se odlično uklopile u komediju o čoveku kojem više ništa nije smešno.

Nakon ovog filma i milion gledalaca koje je posle uspela da sustigne samo „Zona Zamfirova“, došla su još tri nastavka, ali ipak nešto lošijeg kvaliteta, kao i razne novogodišnje emisije i serije koje je već bilo mnogo lakše ignorisati od prvog trenutka kad su se Pantić i Šojić sukobili u kadru.  

Na kraju bih dodao još jednu zanimljivost. Za perika koju je Nikola Simić nosio u ovom filmu mnogi su celog života mislili da je to zaista njegova prava frizura… 🙂

Izvor: Pecina posla / City Magazine (M. D)

Foto: YouTube / Screenshot