Kada je nastala žvaka?

„Da li imaš žvaku?” pitanje je koje se često postavlja. Istina je da ovu specifičnu poslasticu, osveživač daha, ali i razbibrigu za zube uzimamo „zdravo za gotovo“. Evo prilike da saznate nešto o svima omiljenoj skromnoj žvaki… 🙂

Severna Evropa

Postoje dokazi koji ukazuju na to da su se pre 9.000 godina u nekim delovima severne Evrope žvakali komadi brezove kore. Motiv za to je verovatno bio medicinski, kao na primer smanjenje osećaja bola u zubima.

Maje i Asteci

Maje su žvakale smolu koja se naziva čikal, a koja dolazi sa drveta zvanog sapodila. Smatra se da su to činili kako bi utolili žeđ i smanjili osećaj gladi. Asteci su čak imali pravila kada je žvakanje čikale bilo u pitanju, tako da su je u javnosti mogli konzumirati samo neudate žene i deca. Čikal je dakle prirodna guma koja se skuplja sa drveta, a kada joj se dodaju šećer i začini, nastaje žvaka.

XX vek

Pošto su žvake od čikale postale dostupne, pojavio se Vilijam Vrigli koji ih je učinio interesantnim širim narodnim masama. Do toga je došlo tako što ih je Vrigli poklanjao prilikom prodaje nekih drugih artikala. Godine 1893. otvorio je dve fabrike – Juicy Fruit i Wrigley’s Spearmint, i ozbiljno nastavio da radi na promociji žvakaćih guma.

Sve se promenilo 1928. godine

Te godine je Valter Dimer, inače računovođa u fabrici za proizvodnju žvaka, osmislio inovativni recept. Zahvaljujući njemu, žvaka nije bila toliko lepljiva kao druge, a uz to je mogla da se rasteže i naduvava, te tako pravi balone.

Od čega se danas prave žvake

Odgovor je uglavnom – od sintetičke gume koja je slična plastici. U nju se zatim dodaju omekšivači, zaslađivači i veštački ukusi. Konkretan spisak sastojaka zavisi od samog proizvođača.

Postoje različiti tipovi žvake

Pored žvake za osveženje daha i naduvavanje balona, tu su još i medicinske i nikotinske. Obe služe tome da se neophodne supstance brže rasprostrane organizmom nego što bi to učinio lek koji se guta.

Kakvi sve oblici žvake postoje

Glavni oblici žvake podsećaju na mini jastučiće. Zatim su tu loptaste žvake, kao i one u trakama i štapićima. Postoje žvake koje se istisnu iz tube, kao što je naša stara dobra Žvazbuka.

A kakvih ukusa žvake ima

Iako su mnoge žvake bez šećera, zajedničko im je da su uglavnom veoma slatke. Klasični ukusi su mentol, eukaliptus, i razno voće (jagoda, borovnica, višnja…). Poslednjih godina ukus cimeta postao je sve traženiji, a naročito neobični ukusi žvake uključuju: slaninu, vasabi, žen-šen, kiseli krastavac, kokice, bananu…

Žvake su svuda rasprostranjene

Tokom jedne godine u svetu se konzumira čak 100.000 tona žvaka! To je zaista dosta, posebno ako uzmete u obzir otpad koji one stvaraju. Zato se na pojedinim mestima žvake bacaju u specijalne kontejnere za reciklažu. Naknadno se od njih prave gumene igračke ili kante za đubre.

Evo zašto je roze boja žvake najpopularnija

Odgovor je jednostavan. Kada je gorepomenuti Valter Dimer došao do nove formule za žvaku, jedina prehrambena boja koja je u tom trenutku bila dostupna bila je – roze. Ta boja je nastavila da se koristi, najviše kada su u pitanju žvake od kojih se prave veći baloni.

Šta se zaista dešava kada progutate žvaku?

Stara legenda kaže da će vam se žvaka koju slučajno progutate motati u stomaku narednih 7 godina. To naravno nije tačno! Iako je nesvarljiva, žvaka će bez problema napustiti vaš organizam standardnim putem.

Kako da naduvate što veći balon?

Trik je u tome da postepeno i konstantno uduvavate vazduh u žvaku, jer ako to naglo učinite – brzo će pući! 🙂

Zanimljiva strana istorije, zar ne? Da li i vi volite žvake? 😉

Izvor: Pecina posla /  City Magazine

Foto: peakpx.com / elements.envato.com