Kako smo od Svetog Luke stigli do „Noći veštica“?

Svake godine krajem oktobra kada počne „moderna groznica“ proslavljanja (ili preciznije obeležavanja) „Noći veštica“ ja se setim svog detinjstva.  Ne zato što sam tada proslavljao taj „praznik“, već on 80-ih godina i nije postojao na prostorima bivše Juge. Asocijacija na to je filmski horor serijal čuvenog Džona Karpentera – „Noć veštica“, jedan od najuspešnijih u istoriji kinematografije (uz „Stravu u ulici brestova“ i „Petak 13“, po mom mišljenju), sa čuvenom Džejmi Li Kertis u svojoj kultnoj ulozi bejbi siterke Lori Stroud (1978. godine)… 😉

Šestogodišnji dečak Majkl Majers je u noći veštica 1963. na smrt izbo nožem svoju sedamnaestogodišnju sestru. Biva smešten u zatvorenu ustanovu iz koje 15 godina kasnije uspe da izađe, tačno uoči noći veštica. Niko ne zna šta će uslediti, a najveći strahovi Majklovog psihijatra, dr Semjuel Lumisa, postaju stašna stvarnost (ako niste do da pogledajte obavezno, naročito ako volite horore)…

Iskreno, gledao sam prvih 5 filmova, posle izgubio kontinuitet, ali sam pronašao podatak da je za sledeću godinu planirano premijerno prikazivanje 12. dela ovog serijala…  

U potrazi za zabavom, Svetog Luke se sete retki, uglavnom oni ljudi kojima je to krsna slava. Ovaj lekar, zaštitnik umetnika, prijatelj apostola Pavla bavio se živopisom i smatra se da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ovaj svetac napisao je i treće jevanđelje, Sveto jevanđelje po Luki, kao i Dela apostolska.

Dilema da li slaviti Svetog Luku ili Noć veštica (kao i 14. februara Svetog Trifuna ili Svetog Valentina) postala je više stvar ukusa, nego pripadnost pravoslavnoj ili katoličkoj veri. Mnogi govore da je razlog za to bekstvo „sive svakodnevnice“, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima. Zato nemojte da vas iznenadi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.

Noć veštica vodi poreklo još iz starog keltskog festivala Saunj, kojim se slavio kraj poljoprivrednih radova. Gali su verovali da ovaj praznik obeležava dan kada se nebo i zemlja spajaju, a mrtvi se mešaju sa živima. Kelti su za ovaj praznik prinosili stoku kao žrtvu živima. Za ovaj festival se priređivao i maskenbal, kako bi se živi pomešali i pomirili sa „zlim duhovima“. Noć veštica je jedan od najstarijih anglosaksonskih praznika.

Ime je nastalo od naziva keltskog praznika All Hollow’s Eve, odnosno Veče svih svetih. Ovo je bio paganski običaj, koji su papa Gregor III i Gregor IV uveli i kao hrišćanski, a koji je trajao od 13. maja do 1. novembra. U devetom veku crkva je odredila da ovaj praznik počinje zalaskom sunca, a odmah nakon ovog praznika dolazi Dan svih svetih 1. novembra. Za Noć veštica prepoznatiljiva je i bundeva kojoj su izdubljene rupe u obliku očiju, nosa i usta i sveća koja ih osvetljava iznutra. Verujući da je glava najmoćniji deo tela, Kelti su stavljali „glavu“ povrća na sveću kako bi otklonili sujeverje.

Zanimljivo je reći da je u Americi, u koju su se ljudi iz Irske krajem XIX i početkom XX veka doseljavali u potrazi za boljim životom, repa zamenjena bundevom, a razlog za to je jednostavan – bundeva je najbolje uspevala na američkom tlu. Inače, kao što verovatno znate, u Americi je ovaj praznik popularizovan i povezan sa hororom (moja priča o poznatom horor filmskom serijalu na početku ovog teksta je prava ilustracija za to). Stvorenja koja se najčešće vezuju za Halloween su veštice, kosturi, slepi miševi, sove, crne mačke, pauci…

U svakom slučaju, slaviti ovaj praznik, koji odavno nije novotarija na našim prostorima, ili ne, izbor je svakog pojedinca. Iskreno, iako sam po načinu razmišljanja i shvatanja života bliži zapadnim vrednostima, a uvažavam i svačije pravo i izbor, mislim da nije potrebno preterivati i prihvatati baš sve što dolazi „sa one strane bare“… 😉

Izvor: Pecina posla/ b92

Foto: Pixabay/ Ilustracija