U decembru ove godine konačno nas očekuje nastavak epske sage „Avatar“, koja važi za film sa najvećom bioskopskom zaradom u istoriji kinematografije. Od ere „Zlatnog Holivuda“ do danas, tu titulu nosili su filmovi od kojih je svaki obeležio svoju filmsku epohu, a ostali su relevantni i voljeni do danas.
U nastavku teksta nalzi se lista od deset naslova koji su jedan drugom „predavali štafetu“ kao rekorderi po zaradi. Pa da počnemo… 😉
„Prohujalo s vihorom“ (1939)
Adaptacija romana „Prohujalo s vihorom“ ) Margaret Mičel u režiji Viktora Fleminga postala je prava bioskopska senzacija te 1939. godine.
Čuveni filmski ep o Američkog građanskom ratu i ljubavi Reta Batlera (Klark Gebl) i Skarlet O’Hare (Vivijen Li). Film je imao 13 nominacija za Oskara, od kojih je osvojio 10 – osam u konkurenciji za najbolji film, režiju, scenario, glavnu glumicu, sporednu glumicu, scenografiju, fotografiju i montažu, kao i dva počasna za revolucionarnu upotrebu produkcijske opreme i boje.
Film je suvereno držao rekord prema najvećoj zaradi na blagajnama sve do 1965. kada mu je titulu na kratko „preoteo“ mjuzikl „Moje pesme moji snovi“. Međutim, nakon prikazivanja restaurirane verzije 1971. povratio je titulu i, ako uračunamo inflaciju, „Prohujalo s vihorom“ i danas ostaje broj jedan po zaradi.
„Moje pesme moji snovi“ (1965)
Mjuzikli su u zlatno doba bioskopa bili izuzetno popularan žanr, a njegov najbolji predstavnik „Moje pesme moji snovi“ na kratko je preoteo titulu kultnom ostvarenju „Prohujalo s vihorom“.
„Moje pesme, moji snovi“ (The Sound of Music) je američki mjuzikl iz 1965. godine, režisera Roberta Vajza. Film se temelji na istinitoj priči Marije fon Trap i grupi, koja je u Americi delovala pod nazivom Trapp Family Singers. Glavne uloge igraju Džuli Endruz i Kristofer Plamer.
Film je doživeo izuzetno dobre reakcije kritike i publike. Dobitnik je 5 Oskara, uključujući i onog za najbolji film i najboljeg režisera.
Na žalost, do kraja šezdesetih, publika se zasitila te forme filma, što je dovelo do rađanja takozvanog „Novog Holivuda“ i angažovanja mladih reditelja, koji su potpuno promenili industriju.
„Kum“ (1972)
Kao i „Prohujalo s vihorom“ i „Moje pesme moji snovi“, „Kum“ je postigao ogroman finansijski uspeh i osvojio Oskara za najbolji film.
„Kum“ (The Godfather) je američki dramski film režisera Fransisa Forda Kopole iz 1972. godine s Marlonom Brandom, Alom Pačinom, Džejmsom Kanom, Robertom Duvalom i Dajanom Kiton. Film je adaptacija istoimenog romana, koji je napisao Mario Puzo. Priča filma pokriva period od 10 godina (1945—1955) i prati italijansko-američku porodicu Korleone.
Film je nagrađen nagradama Američke filmske akademije za najbolji film, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario, a izabran je i za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država. Takođe je rangiran kao drugi najbolji film u istoriji američke kinematografije, iza „Građanina Kejna“ na spisku „100 godina… 100 filmova (izdanje na 10. godišnjicu)“ Američkog filmskog instituta.
Pre ovog ostvarenja, gangsterske teme tretirale su se u Holivudu kao petparački žanr, ali je Frensis Ford Kopola potpuno transformisao pristup, što su kasnije oponašali mnogi drugi reditelji.
Haotična produkcija ovog filma nedavno je ovekovečena u seriji „The Offer“ na Paramount Plus.
„Ajkula“ (1975)
Film „Ajkula“ važi za prvi blokbaster u savremenom smislu te reči.
„Ajkula“ (Jaws) je američki triler film iz 1975. godine, režisera Stivena Spilberga, zasnovan na istoimenom romanu Pitera Benklija. U filmu, velika bela ajkula napada posetioce plaže u letovalištu, što navodi šefa policije Martina Brodija (Roj Šajder) da je lovi uz pomoć morskog biologa (Ričard Drajfus) i profesionalnog lovca na ajkule (Robert Šo). Marej Hamilton igra gradonačelnika, a Lorejn Geri tumači Brodijevu ženu. Scenario je pripisan Benkliju, koji je napisao prve nacrte, kao i glumcu i scenaristi Karlu Gotlibu, koji je prepravio scenario tokom glavnog snimanja.
Sniman uglavnom u Martas Vinjardu u Masačusetsu, „Ajkula“ je bio prvi veliki film koji je snimljen na okeanu, a zbog toga je imao problematičnu produkciju, prevazilazeći budžet i dogovoreni raspored. Film je bio prototip letnjeg blokbastera, koji se smatra prekretnicom u istoriji filma, i osvojio je nekoliko nagrada za svoju muziku i montažu, uključujući i Oskara. Bio je film sa najvećom zaradom svih vremena, sve do objavljivanja „Ratova zvezda“ 1977. godine.
O popularnosti kakvu je imao najbolje svedoči činjenica da će se remasterizovana verzija tog ostvarenja u 3D tehnologiji uskoro ponovo naći u američkim bioskopima.
„Ratovi zvezda: Epizoda IV – Nova nada“ (1977)
Originalni „Ratovi zvezda“ bili su rizičan projekat. Do tada naučno-fantastična ostvarenja nisu postizala naročito dobar finansijski uspeh, a mnogi su mu čak predviđali i potpuni debakl na bagajnama.
„Ratovi zvezda“ (Star Wars) američka je multimedijska franšiza čiji je autor Džordž Lukas, a koja je započela istoimenim filmom iz 1977. i ubrzo postala svetski fenomen pop kulture. Franšiza je proširena na više filmova i druge medije, poput televizijskih serija, video-igara, romana, stripova, atrakcija tematskih parkova i tematskih arena, koji su deo sveobuhvatnog izmišljenog univerzuma. Godine 2020. ukupna vrednost procenjena je na 70 milijardi dolara i trenutno je peta medijska franšiza sa najvećom zaradom svih vremena. Uloge u prvom delu popularne franšize između ostalih tumače: Keni Bejker, Hejden Kristensen, Entoni Danijels, Kari Fišer, Harison Ford, Alek Ginis…
Ipak, od samog početka je ova svemirska saga osvojila srca gledalaca i dovela do stvaranja jedne od najuspešnijih franšiza u istoriji kinematografije.
„E.T. vanzemaljac“ (1984)
Spilberg je u vreme „E.T. vanzemaljca“ već bio osvedočeno uspešan reditelj sa ostvarenjima kao što su „Ajkula“, „Bliski susret treće vrste“ i „Otimači izgubljenog kovčega“ u svojoj biografiji.
„E. T. vanzemaljac“ (E.T. the Extra-Terrestrial) američki je naučno-fantastični film iz 1982. režisera Stivena Spilberga. Glavne uloge tumače Henri Tomas, Di Volas, Robert Maknoton, Dru Barimor i Piter Kojoti. Priča prati Eliota usamljenog dečaka koji se sprijateljio sa vanzemaljcem, koji je zalutao na zemlju. Eliot i njegovi rođaci pomažu vanzemaljcu da se vrati kući, usput ga skrivajući od Eliotove majke i organa reda.
Dok je s jedne strane „E.T.“ koristio popularnost tema o svemiru nakon ere „Ratova zvezda“, svoj uspeh delom duguje i dirljivoj, toploj priči o detinjstvu i odrastanju.
Vredi naglasiti da je postao najgledaniji bioskopski film u godini kada su objavljena i druga ostvarenja koja su stekla status kultnih, kao što su „Blade Runner“, „Pobesneli Maks 2“, „Stvar“, „Poltergeist“ i „Zvezdane staze II“.
„Park iz doba jure“ (1993)
Neponovljivi Spilberg ponovo je oborio sopstveni rekord zahvaljujući upotrebi inovativnih kompjuterski generisanih efekata, koji su „oživeli“ dinosauruse na ekranu.
„Park iz doba jure“ ( Jurassic Park) je naučno-fantastični triler iz 1993. godine, koji je režirao Stiven Spilberg. Prvi je film u istoimenoj franšizi i u trilogiji „Park iz doba jure“, a zasnovan je na istoimenoj knjizi koju je napisao Majkl Krajton. Radnja filma smeštena je na izmišljeno ostrvo Isla Nublar, koje se nalazi u blizini pacifičke obale Centralne Amerike u blizini Kostarike. Tamo su bogati biznismen Džon Hamond i tim genetičara stvorili park nastanjen dinosaurusima. Kada industrijska sabotaža dovede do katastrofalnog gašenja elektroenergetskih objekata u parku i bezbednosnih mera, mala grupa posetilaca i Hamondovih unuka bore se da prežive i pobegnu sa opasnog ostrva.
Uloge u ovom SF blokbasteru između ostalih tumačili su: Sem Nil, Lora Dern, Džef Goldblum, Ričard Atenboro i Samjuel L. Džekson. Ta godina jedna je u najuspešnijih u karijeri slavnog reditelja, jer je nedugo nakon što je „Park iz doba jure“ postao film sa najvećom zaradom u dotadašnjoj istoriji i osvojio je više od 20 nagrada, uključujući Oskare za najbolji zvuk, najbolju montažu zvuka i najbolje vizuelne efekte, Spilberg je osvojio i Oskare za najbolji film i najbolju režiju za svoje ostvarenje „Šindlerova lista“.
„Titanik“ (1997)
Tokom gotovo cele 1997. „Titanik“ je svakog vikenda bio najgledaniji film u američkim bioskopima, a na drugo mesto pao je tek objavljivanjem „Izgubljeni u svemiru“ 1998. godine.
„Titanik“ ( Titanic) je američki film iz 1997. godine. Tema filma je romantična priča o bogatoj devojci- Rouz Devit Bjuketr (Kejt Vinslet) i siromašnom momku-Džeku Dosonu (Leonardo Dikaprio), koji se susreću i zaljubljuju na „nepotopivom brodu“, dok posada broda žuri da obori dotadašnji rekord u putovanju preko Atlantika (na putu im stoji „samo“ santa leda).
Film je ponovio uspeh „Bena Hura“ i poneo kući 11 oskara, a reizdanje 2012. godine u 3D tehnologiji zaokružilo je njegovu zaradu na dve milijarde dolara.
„Avatar“ (2009)
Poput Spilberga, Kameron je oborio sopstveni rekord. Baš kao i njegov kolega, Kameron je upotrebio inovativne tehnologije i maštu da kreira gigantski svet planete Pandora, koji je privukao ogroman broj gledalaca u bioskope.
Film je bio broj jedan na blagajnama mesecima nakon premijere, a na kratko se odrekao svog prvog mesta u istoriji, pre nego što je ponovo prikazan 2021. godine.
„Osvetnici: Kraj igre“ (2019)
Popularnost superherojskih filmova dostigla je vrhunac 2019. kada su prve tri faze Marvelovog univerzuma dostigle zaključak filmom „Osvetnici: Krajem igre“.
I dok su i „Ratovi zvezda: Buđenje sile“ i „Osvetnici: Rat beskraja“ uspeli da pređu dve milijarde dolara zarade, „Kraj igre“ je na kratko oborio rekord „Avatara“ i na neko vreme zauzeo prvo mesto.
Odlični filmovi se i dalje snimaju, tako da sam siguran da će se ova lista veoma brzo dopuniti novim filmskim rekorderima po zaradama na blagajnama bioskopa… 😉
Izvor: Pecina posla / Euronews.rs
Foto: Copyright Screenshot / Youtube
[…] „Titanik“ je definitivno jedno od najvećih filmskih ostvarenja, a tome u prilog govori i to što je osvojio čak 11 Oskara. Romantična priča o bogatoj devojci i siromašnom momku koji se sreću i zaljubljuju na čuvenom brodu osvojila je srca ljudi… 😉 […]