Iako su određeni mitovi potpuno bezazleni, većina njih može imati veoma loš uticaj po vaše zdravlje. Neke od njih objašnjavaju nam stručnjaci iz oblasti medicine.
Mitovi o hrani koji mogu ostaviti teške posledice na zdravlje:
Ugljeni hidrati se smatraju neprijateljem
Jedan od najšire prihvaćenih mitova o hrani jeste taj da ugljene hidrate nije poželjno konzumirati. Praktično svaki lekar ili sertifikovani nutricionista reći će vam da ishrana bez ugljenih hidrata može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Izbaciti celu grupu namirnica iz ishrane nikada nije pametno rešenje. Izbaciti ugljene hidrate, koje naše telo koristi kao osnovno gorivo za rad organizma, je najgora opcija koju možete odabrati.
U današnje vreme se ugljeni hidrati opšte prihvataju kao loši i kao glavni krivci za gojaznost. Izbalansirana ishrana podrazumeva unos makronutrijenta u određenim procentima. Ovo znači da je ljudskom telu neophodan dovoljan unos ugljenih hidrata, proteina i masti kako bi se očuvalo zdravlje. Ukoliko ugljene hidrate u potpunosti izbacite iz ishrane, kao rezultat ćete dobiti gubitak kilograma, ali sa određenim komplikacijama i posledicama po zdravlje. Njihovo potpuno zapostavljanje nikako nije održivo na duži vremenski period.
Pod zdravim ugljenim hidratima podrazumevamo voće i povrće, kao i žitarice od celog zrna. Konzumiranjem ovih namirnica obezbeđujete svom organizmu dovoljno vitamina i minerala, a samim tim jačate svoj imunitet. Ljudski organizam na taj način stvara jak odbrambeni mehanizam protiv sezonskih, ali i drugih bolesti. Ukoliko mu u potpunosti uskratite ovu grupu namirnica, vaš organizam biće potpuno nespreman da se suoči sa raznim virusima.
Kada su u pitanju mitovi o hrani, ovo je zaista jedan od najopasnijih po zdravlje ljudi.
Da li je doručak zaista najvažniji obrok u toku dana?
Sasvim smo sigurni da ste barem jednom u svom životu pročitali u magazinu ili čuli na televiziji da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Kada su u pitanju mitovi o hrani, ova fraza zaslužuje da se nađe na vrhu piramide. Ipak, da li je doručak zaista najvažniji?
Doručak svakako spada u tri glavna obroka u toku dana i kao takvog ga ne bi trebalo preskakati. Naime, radi se o tome da se doručkom prekida proces “noćnog posta”. Doručak je prvi obrok u toku dana i iz tog razloga je veoma važno napraviti dobar izbor namirnica. On nam daje potrebnu energiju, kako bi se naše telo pokrenulo i ispunilo energijom. Iz tog razloga, on zaista jeste važan.
Ipak, preostala dva glavna obroka nikako ne bi trebalo zapostaviti. Pogrešno je razmišljanje o hijerarhiji obroka iz mnogo razloga. Ukoliko samo u jutarnjim časovima vodite računa da se hranite zdravo, a ostale obroke zapostavljate ili birate brzu hranu koja je nutritivno siromašna, onda to poništava samu svrhu doručka kao najvažnijeg obroka.
Velika studija o doručku kao neophodnom obroku rađena je na američkom kontinentu i obuhvatala je pedeset hiljada ljudi. Rezultati su pokazali da su osobe koje su konzumirale veću porciju doručka sa zdravim namirnicama, a manje porcije ručka i večere, istraživanje završili sa manjim BMI indeksom od ostalih. Istraživanje je dokazalo i da doručak bogat vlaknima, proteinima i ugljenim hidratima u vidu povrća stimuliše rad creva, poboljšava koncentraciju i raspoloženje, kao i rad pankreasa. Ovakav doručak smanjuje potrebu za kasnijim unošenjem nezdravih grickalica u toku dana.
Dakle, doručak svakako jeste važan obrok u toku dana, sve dok se i za ostale obroke biraju zdrave, nutritivno bogate namirnice.
Koje se namirnice još smatraju lošim po naše zdravlje?
Jaja podižu nivo holesterola u krvi – Jaja su zapravo najbolja namirnica koju možete konzumirati kada pokušavate da izgubite nekoliko kilograma viška. Ona su odlična zamena vegetarijancima za meso, jer su zapravo čist protein. Iako sadrže holesterol u sebi, to ne znači nužno da će dovesti do povećanja holesterola u krvi.
Orašasto voće bi trebalo izbegavati zbog preterane kaloričnosti – Iako većina orašastih plodova sadrži veliki broj kalorija, to nije razlog da prestanete da ih konzumirate! Ovi plodovi su izuzetno hranljivi, odličan su izvor zdravih masti, ali i proteina i vlakana. Preporučuje se uvrstiti ih u ishranu redovno, kao užinu, na primer.
Sveže namirnice su uvek zdravije od zamrznutih – Sveže voće i povrće je svakako odličan izbor, ali to ne znači da i njihova zamrznuta varijanta nije zdrava. Naprotiv, zamrzavanjem namirnica, radi konzumacije u toku zimskih perioda, zadržavaju sve njihove hranljive materije. Stoga, podjednako je zdravo konzumirati ih nakon odmrzavanja!
Po svaku cenu bi trebalo izgebavati gluten – Ovo je još jedna od izuzetno kontroverznih tema kada je u pitanju hrana. Gluten bi trebalo da izbegavaju osobe sa dijagnostikovanom celijakijom, odnosno osobe sa intolerancijom na gluten. Činjenica je da ne postoje naučni dokazi koji bi mogli da potvrde to da bi gluten trebalo u potpunosti izbaciti iz ishrane, ukoliko vam njegov unos ne smeta. Mitova o hrani je oduvek bilo i biće. Kako biste bili potpuno sigurni u to što jedete, važna je dobra informisanost. To znači da se pre svakog podvrgavanja određenom režimu ishrane, a naročito onim restriktivnijim, konsultujete sa vašim odabranim lekarom ili sa nutricionistom. Zdrava i izbalansirana ishrana jedini je način do idealne težine i zdravog organizma… 😉
Izvor: Pecina posla / Direktno.rs
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply