Žarko Laušević, koji je rođen na današnji dan (19. januar) 1960. godine na Cetinju, jedan je od najvećih srpskih i jugoslovenskih filmskih glumaca. Gimnaziju je pohađao u Podgorici i na jednom času književnosti je poželeo da se bavi glumom.
Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Minje Dedića diplomirao je sa 22 godine. Sa njim je studirala generacija sjajnih glumaca, u kojoj su između ostalih bili Sonja Savić, Branimir Brstina i Zoran Cvijanović…
Žarko je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu „Progon“. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima „Savamala“ i „Direktan prenos“. Ipak, glavna „odskočna daska“ u njegovoj bogatoj karijeri bila je jedna od glavnih uloga, lik Šilje, u TV seriji „Sivi dom“ (1984), koja mu je donela veliku popularnost.
Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su „Šmeker“ (1985), „Svečana obaveza“ (1986), „Dogodilo se na današnji dan“ (1987), „Oficir s ružom“ (1987), „Braća po materi“ (1988), „Boj na Kosovu“ (1989), „Original falsifikata“ (1991), „Bolje od bekstva“ (1993), „Kaži zašto me ostavi“ (1993), „Nož“ (1999). Posle šesnaest godina pauze, vratio na filmsko platno 2015, kada je snimio film „Smrdljiva bajka“.
Jedna dramatična situacija promenila mu je u leto 1993. godine život na gore i na neko vreme prekinula sjajnu karijeru. Žarka i njegovog brata Branimira napala je grupa huligana u blizini podgoričkog lokala „Epl”. Tom prilikom je Žarko iz svog pištolja CZ-99 usmrtio napadače Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića, dok je ovaj prilazio da se pridruži napadačima. Osuđen je na 15 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Presuda je nakon žalbi potvrđena 1994. godine, a kaznu je izdržavao u Spužu i Zabeli. Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998, izrečena mu je kazna od 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Pošto je u tom trenutku već odslužio 4,5 godine, pušten je na slobodu. Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku, ali to nije bio kraj životne drame. Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 2001. godine odluku o kazni preinačio i izrekao kaznu od 13 godina zatvora. Laušević je 2009. uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i tada se razmatrala njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana. Međutim, iste godine sud u Njujorku doneo je odluku o ukidanju pritvora Lauševiću, a 29. decembra 2011. njega je pomilovao tadašnji predsednik Republike Srbije, Boris Tadić.
O Žarkovom životu napravljen je film „Lauš” po ideji, scenariju i u režiji Branke Bešević Gajić. Film je premijerno prikazan u februaru 2014. godine u Centru „Sava“. U svojoj bogatoj karijeri Laušević je dobio veliki broj nagarada.
U svojoj dosadašnjoj autorskoj trilogiji, koju čine knjige-„Godina prođe, dan nikad“ (2011), „Druga knjiga“ (2013) i „Sve prođe, pa i doživotna“ (2018) Laušević je zabeležio neke od najupečatljivijih misli:
● „Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena.“
● „Jednom mi je u rano jutro, iguman nikšićkog manastira, stari Koprivica, nazdravio rečima: „Dabogda se cijeli život penjao uz brdo i da Bog da nikad na vrh ne izađeš.“
● U prvom trenu beh zatečen, kao da čuh kletvu, a onda shvatih plemenitost želje. Sa vrha se nema kud više, može samo nadole.“
● „Završava se ovaj dan. Jedan dan više u zatvoru. Jedan dan bliže slobodi, ma kad ona bila. I jedan dan života manje.“
● „Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu cežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo različiti.“
● „Da je šutnja snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i djeca vole pričati.“
● „Sumorno jutro. Kiša. Po prvi put. Trčim svakog jutra. Ukrug. Svakog jutra povećavam broj krugova. Krug ne mogu povećati. Sačekuje te svakog puta istovetan. Krug. Zašto ga krugom zovu kad je pravouganog oblika? Valjda zbog bezizlaza koju ta forma nameće.
● Pametno. Inventivno. Kao i sve ovde. Stimulativno. Ne smem se ljutiti na krug, jer mi je taj bezizlaz – jedini izlaz. Ne dirajte u moje krugove! – preklinjem nedeljom kao Arhimed.“
● „Čovek je jako dobar advokat za svoje greške i jako dobar sudija za tuđe.“
● „Nije dovoljno da si dobar; potrebno je napraviti i ostale takvima.“
● „Svako duže odsustvo dragih lica učini da ih idealizujemo. Pamtimo njihove najbolje dane i najsvetlije trenutke.“
Izvori: Pecina posla / Vikipedija / Biografije
Foto: YT Screenshot
Leave a Reply