Ovo je moja kuća (a krov mi gori). Ma kakva bila. Izgubljena, nađena, srećna, nesrećna, siromašna, ali tu je. Znam, neko ni to nema. Zovu se beskućnici.
Da li je svako kriv za, svoju sudbinu, da to tako nazovemo? Da li su ljudi na Kosovu „krivi“ za – nešto?
A mi?
Mislim da nismo. Ni najmanje.
Koliko pamtim, 50–ak godina slušam o rešavanju pitanja Kosova. Više ne mogu. Više se to ne može, dok mladi ljudi u sred zemlje Srbije ne znaju šta će sa sobom, sa svojim pravim fakultetskim diplomama, sa obrazovanjem. Kao i ja, i oni dobro znaju i ko je bio knez Lazar i svi ostali, ali to je davna prošlost. I tamo i treba da ostane.
A što se kolevke srpstva tiče, i ona neka tamo ostane. Nama sada trebaju neke nove kolevke za neke nove pametne bebe. Samo, šta ćemo sa njima?
O tome treba misliti. Za Kosovo je neko kriv. A, to nisam ja! 
Tekst: Biljana Bundalo
Foto: Thinglink
Leave a Reply