Manastir Koporin: Molitvom do poroda

Manastir Koporin sa crkvom Svetog Stefana je pravoslavni manastir koji pripada Eparhiji braničevskoj. Nalazi se na obodu razuđenog gradskog naselja Velike Plane, pri graničnom pojasu sa Smederevskom Palankom. Ovaj manastir Srpske pravoslavne crkve predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Mir i spokojstvo koji osećate u ovom predivnom okruženju manastirskog kompleksa su neopisivi, a nepregledni vinogradi (u kojima raste grožđe od koga se pravi odlično manastirsko vino), čak i u zimskim uslovima predstavljaju lep prizor za oko posmatrača.

Koporin je ženski manastir sa ukupno deset monahinja i dvojicom sveštenoslužitelja – duhovnika, koji su tu za sve one koji žele da im se pročita molitva. Ktitor manastira je despot Stefana Lazarević Visoki (1377–1427). Manastirska crkva podignuta na prelasku iz 14. u 15. vek posle bitke kod Angore 1402. godine.

Srpski srednjevekovni manastir Koporin kod Velike Plane je despot Stefan Lazarević izgradio u znak zahvalnosti što je preživeo bitku kod Angore, iako je u njoj bio ranjen, mada ne postoje tačni podaci o vremenu nastanka manastira. Postoje pretpostavke da je manastir Koporin izgrađen i u spomen na oslobođenje despotove sestre Olivere, koju je uspeo da izbavi iz harema turskog sultana.

Glavna crkva, koja je posvećena Svetom Stefanu je građena u starom srpskom stilu, a pretpostavlja se da je podignuta 1415. godine. Ovaj manastir je imao vrlo tešku istoriju, a u jednom trenutku je bio i sklonište srpskim hajducima. Obnova Koporina prvi put je počela nakon 1830, jer su tada Srbi dobili pravo na unutrašnju samoupravu. Međutim, istorijske prilike i nakon toga jednostavno kao da nisu išle na ruku ovom manastiru, tako da je njegova istorija često beležila podatke o opustošenom manastiru ili o vrlo malom broju monaha.

Od 1958. godine manastir je postao ženski, a na predlog tadašnjeg episkopa Hrizostoma, koji je primetio da broj monaha ili opada ili stagnira, dok se broj monahinja u Koporinu povećavao. Upravo zalaganjem monahinja, na prvom mestu, ali i velikog broja vernika, crkvenih velikodostojnika i mnogih drugih, manastir je dobio brojne prateće zgrade-konak za monahinje, trpezariju, konak za posetioce, dodatak trpezariji i mnoge druge objekte, koje danas čine sastavni deo manastirskog kompleksa. Od 26. marta 1951. godine Koporin se nalazi pod državnom zaštitom, a od 1979. manstir se vodi kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Nakon svih ovih odluka manastir Koporin kod Velike Plane je obnovljen i vraćen mu je prvobitan izgled. Zanimljivo je reći da je u neposrednoj blizini zidina manastirskog kompleksa nalazi se izvor lekovite vode.

Mošti despota Stefana Lazarevića

U glavnoj manastirskoj crkvi danas su očuvane neke od prvobitnih fresaka, a zanimljivo je da je ispod portreta ktitora manastira, despota Stefana Lazarevića, pronađen grob sa moštima. Nakon izvršenih neophodnih analiza utvrđeno je da su mošti pronađene u manastiru Koporin zaista pripadale despotu Stefanu. Od tada do danas mošti se otvaraju svake godine dva puta i to 1. i 15. avgusta, na dan smrti srpskog despota i na manastirsku slavu.

Arhitektura manastira Koporin

Arhitektura manastira Koporin pripada Moravskom stilu arhitekture. Glavna crkva posvećena Svetom Stefanu ima jednobrodnu osnovu, koju nadvisuje osmostrano kube. Naknadno su dozidane priprate i apsida, dok je glavna crkva sazidana od tesanog kamena i cigle, a zanimljivo je da su spoljni zidovi manastira ravni, bez ikakvih ukrasa i neomalterisani. Na manastirskoj fasadi stoje venci na krovu, te oltarski prozor i arkade i okulusi kao jedini dekorativni elementi.

Pod u glavnoj crkvi manastira Koporin kod Velike Plane izrađen je od kamenih ploča, za koje se smatra da potiču iz Stragara. Sve do 1976. godine u okviru manastira je postojala stara zvonara izrađena od drveta. Umesto nje sada je zvonara izrađena od kamena i cigle, koja u unutrašnjosti ima tri nivoa, a u njenom potkrovlju su smeštena tri zvona, od kojih je najstarije iz 1924. godine.

U okviru manastirskog kompleksa, pored svih navedenih objekata se nalazi i kapela koja je posvećena Roždestvu Presvete Bogorodice, a smeštena je u velikom konaku. Iako je čitav manastirski kompleks opasan zidom, koji je prilično visok, ne treba zaboraviti na njegovu okolinu. Naime, u neposrednoj blizini zidina manastirskog kompleksa nalazi se izvor lekovite vode. Kako navodi istorija i ovaj izvor je podigao srpski despot Stefan Lazarević. Naime, legenda govori da je na mestu gde je danas izvor lekovite vode pao konj despota Stefana, vraćajući se iz lova u kome je bio ranjen. Kada se konj napio vode sa izvora ozdravio je, pa je despot tu podigao obeležje.

Živopis manastira Koporin

Ne zna se sa sigurnošću ko je živopisao Koporin, pa zato istorija manastira beleži dva, vrlo suprotstavljena mišljenja o ovom pitanju. Jedna grupa  tvrdi da su ga oslikali zografi iz južnih krajeva, dok drugi misle da su manastir Koporin oslikali moravski zografi, i to braća Jovan (mitropolit ) i Makarije (jeromonah). Bez obzira ko je i da li je u pravu, činjenica je da su živopis ovog manastira sigurno radila trojica umetnika, jer je primetno više stilova. Pretpostavlja se da je manastir živopisan oko 1402. godine, a istorija manastira to pravda činjenicom da je Stefan Lazarević prikazan sa despotskim obeležjima.

Zanimljivosti i verovanja

Verovanja i zanimljivosti vezanih za manastir Koporin je zaista mnogo. Ali ono verovanje koje je osnovno za ovaj manastir jeste da pomaže osobama koje ne mogu da imaju dece. Jeromonah Otac Sava gotovo svakodnevno čita molitve za porod, ali i molitve za zdravlje, a monahinje svedoče da je nebrojeno mnogo parova koji su ili poslali pisma zahvalnosti ili došli u manastir da se zahvale zajedno sa svojim potomcima, koji su došli na svet nakon molitvi u ovom manastiru.

Uz verovanja da despot Stefan pomaže ne samo onima koji su dobronamerni prema našoj zemlji, svakako se izdvajaju zanimljivosti o gostima manastira Koporin, a posebno o poseti američkog ambasadora. Evo šta je jednom prilikom za medije ispričala monahinja Nina, sećajući se ovog događaja: „Pre nekoliko godina došao u Koporin američki ambasador. Razgledao, slušao, a prevodilac prevodio. Pred polazak, kao i svakom zvaničnom gostu, poklonili smo mu nekoliko brojanica. Posle mesec dana stiže nam pismo od američkog diplomate u kojem nas obaveštava da su imali saobraćajnu nesreću na Kosmetu, da je automobil samleven, ali da njima, a bilo ih je četvoro, čudom, ni dlaka sa glave nije falila. Napisao je još da brojanicu sa ruke nije skidao i da duboko veruje da mu je samo naš Svetitelj pomogao. Ubrzo nam je od Amerikanaca stigao novčani prilog za završne radove konaka. Eto, naš despot Stefan ima ljubavi i za one koji nas ne vole i muče!“

Ovo je samo jedna od najviše pomiljanih zanimljivosti vezanih za manastir smešten kod Velike Plane, a njih je bilo zaista puno. Jedna od zanimljivosti je vezana i za kanonizovanje despota Stefana Lazarevića. Naime, malo je poznata činjenica da je je još u 15. veku despot Stefan Lazarević kanonizovan, ali u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, dok ga je Srpska pravoslavna crkva kanonizovala za sveca tek posle Prvog svetskog rata. To se dogodilo 1927. godine u Beogradskoj Mitropoliji, kada ga je tadašnji patrijarh Dimitrije proglasio za sveca.

Vinarija „Ambelos“  

Vinarija „Ambelos“ opremljena je prodajno-degustacionim prostorom, degustacionom salom sa 40 mesta za sedenje i otvorenom terasom sa isto toliko mesta. Postoji i manja degustaciona sala za 20 osoba, odvojena od podruma staklenim zidom.

Na 4. spratu konaka, u samom potkrovlju, nalazi se VIP sala za do 25 osoba koja je predviđena za sastanke, prezentacije i profesionalne degustacije. Što se tiče mogućnosti za duži boravak, tu su tri luksuzna apartmana i tri dvokrevetne sobe. Nezaobilazni deo posete vinarije svakako mora biti i manastirski kompleks sa crkvom u kojoj se nalaze mošti svetog Despota Stefana Lazarevića.

Izvori: Pecina posla / Manastiri u Srbiji / Ambelos

Foto: Pecina posla