Kultni film „Ko to tamo peva“ stekao je reputaciju jednog od najboljih srpskih filmova svih vremena. Pored fenomenalnе glumčke ekipe, u kojoj su bili Pavle Vuisić, Dragan Nikolić, Danil Bata Stojković, Aleksandar Brček, Neda Arnerić, Slavko Štimac kao i plejada fenomenalnih glumaca, veliku pažnju privukao je i autobus.
Ovim dotrajalim autentičnim autobusom, firme „Krstić i sin“, putnici iz raznih delova Srbije krenuli ka Beogradu i u prestonicu stigli baš na bombardovanje, 6. aprila 1941. godine. Jedan takav sličan nalazi se u dvorištu kafane u Kniću, ali kao što mpžete videti na ovim fotografijama (koje sam napravio), on je ofarban i sređen. Međutim, to ipak nije čuveni autobus iz filma. 🙂
Saznao sam iz teksta u „Večernjim novostima” da se originalni „Mercedsedov“ autobus (koji je korišćen da predstavi četrdesete, ali je verovatno iz pedesetih godina prošlog veka) nalazi u depou zagrebačkog „Jadran filma“. Ova firma je, kao vlasnik ovog svojevrsnog filmskog rekvizita, pre nekoliko godina iskoristila priliku da ga restaurira i vrati ga u vozno stanje, ali i vizuelno u identično stanje kao na snimanju filma „Ko to tamo peva“. Ovo vozilo je simbol jednog vremena i prostora i to će svakako ostati, ali je po svemu sudeći u filmu „glumio“ svoju stariju verziju. 🙂
Prema procenama istoričara automobilizma čuveni „Miškov autobus“ je marke „Mercedes – benc O 3500“ iz 1951, iako ima i mišljenja da se radi o autobusu „Mercedes-benc O 5000“, koji je pravljen pre Drugog svetskog rata. Zabunu izazivaju neki detalji na filmskom busu, poput manjih, okruglih prozora, vrata na strani šofera, kojih nema na modelu „O 3500“… Nedoumice je, čini se, izazvao proslavljeni scenarista Veljko Despotović, koji je 1980. godine, pozajmio autobus od „Jadran filma“ i prepravio ga. Umesto tapaciranih stavio je drvena sedišta, napravio je i onaj čuveni obor za prasiće, ubacio peć na drva, čunak provukao kroz prozor…
“Ko to tamo peva” (insert iz filma) Youtube/Printscreen
Zanimljiv je podatak da se u ovaj bus ugrađivao motor „OM 312 dizel“, sa šest cilindara od 4,2 litra, koji je isporučivao 90 „konjskih snaga“. Takođe je imao menjač od pet brzina, koji je omogućavao maksimalnu brzinu od 82 kilometra na čas.
Izvor: Pecina posla/ Novosti
Foto: www.pecinaposla.com
[…] 1980. godine u režiji Slobodana Šijana, a prema scenariju Dušana Kovačevića. Stari, rastureni autobus firme Krstić i sinovi kreće iz neke zabiti ka Beogradu, a sa svojim neobičnim i pomalo […]