Moje ime je Niko

Ljudi se zanose, verovatno im je to zanimljivo (kao što je čitanje horoskopa i slične stvari) i interesantno zvuči da sve ima neko značenje. Pa i tako obična stvar kao što je ime. Naravno da te pri tom niko ništa ne pita i bilo kako bilo, po dobrom deki ili mudroj baki… svejedno.

To nisi ti. Ti si ono što si – unutra. I baš zato, ovih dana, kada nosim više od pedeset leta, jedno sasvim obično ime, na koje se naravno odazivam, shvatam i zaključujem, da je zapravo moje pravo ime Niko.

To je moj usud, rekli bi mnogi sudbina, ali ni u to ne verujem. To sam, što sam. I baš zato, gledam ovih dana neke nove, lepe, pametne i mlade ljude ispred Skupština u većini gradova u ovoj zemlji čije je ime Srbija.

I sad znam odgovor! Reporteri, nemojte ih pitati „zašto ste tu?“.

Oni su odlučili da ne budu Niko!

Tekst: Biljana Bundalo

Foto (arhiva): Predrag Životić