Ljudi se zanose, verovatno im je to zanimljivo (kao što je čitanje horoskopa i slične stvari) i interesantno zvuči da sve ima neko značenje. Pa i tako obična stvar kao što je ime. Naravno da te pri tom niko ništa ne pita i bilo kako bilo, po dobrom deki ili mudroj baki… svejedno.
To nisi ti. Ti si ono što si – unutra. I baš zato, ovih dana, kada nosim više od pedeset leta, jedno sasvim obično ime, na koje se naravno odazivam, shvatam i zaključujem, da je zapravo moje pravo ime Niko.
To je moj usud, rekli bi mnogi sudbina, ali ni u to ne verujem. To sam, što sam. I baš zato, gledam ovih dana neke nove, lepe, pametne i mlade ljude ispred Skupština u većini gradova u ovoj zemlji čije je ime Srbija.
I sad znam odgovor! Reporteri, nemojte ih pitati „zašto ste tu?“.
Oni su odlučili da ne budu Niko!
Tekst: Biljana Bundalo
Foto (arhiva): Predrag Životić
Sport kao bitan element života većine muškaraca. Pročitajte koji su razlozi za to...
Studentski protest u Nišu, veliki korak ka oslobađanju Srbije. O slobodi, pravdi, dostojanstvu, državi, solidarnosti…
Analiza poslednja tri meseca koja su sublimirala prethodnih 13 godina naprednjačke vlasti. Otpor se širi…
Praznici su prošli, ali se zima tek zahuktava. Evo predloga kako da provedete ove hladne…
Velki povratak Balkanrock Sessions-a. Uživajte u prvoj odličnoj svirci snimljenoj posle pauze...
Ovo je 6 „božićnih“ ostvarenja za sve one koji ne vole klasične praznične filmove...