Mornar Popaj–od stripa do crtanog filma

Na današnji dan rođeni su Al Kapone (1899), čuveni bokser Mohamed Ali (Kasijus Klej-1942), pa čak I Bogoljub Karić (1954)… J Međutim, ovaj dan (17. januar) posebno zanimljiv zato što se 1929. prvi put u stripu „Thimble Theatre“ pojavio Popaj. Izmislio ga je američki crtač Elzi Segar.

Popaj je prvobitno bio samo jedan od mnogih likova u ovom strip serijalu, koji je već postojao desetak godina. Jednooki 34-godišnjak, rođen u tajfunu u Santa Monici, Kalifornija, polu-deformisani mornar sa ozbiljnom govornom manom brzo je postao popularan. Doveo je do toga da se strip serijal preimenuje u „Thimble Theater starring Popeye“, da bi kasnije bio preimenovan u samo „Popeye“, naslov koji nosi i danas.

Iako je bio popularan u svom strip izdanju, mejnstrim publika ga uglavnom poznaje zahvaljujući crtanim filmovima. Popaj se prvi put pojavio u crtanom filmu u produkciji Paramount-a uz popularnu „Betty Boop“ 1933. godine. Prateći uspeh koji su imali crtani filmovi o Miki Mausu, Popaj takođe dostiže veliku popularnost, a 1937. je dobio kip u Kristal Sitiju u Teksasu, što je ujedno bio prvi put u istoriji da jedan grad podigne statuu u čast crtanog lika.

Zahvaljujući crtanom serijalu Popaj, u engleski jezik su uvedeni novi termini. Pera Ždera, Popajev apatični prijatelj koji obožava hamburgere, izvor je reči „wimp“ (J. Wellington Wimpy njegovo originalno ime) što znači plašljiv ili kukavica. „Wimpy’s“ je takođe popularan lanac brzih restorana u Engleskoj, gde je naravno specijalitet hamburger.

U kasnijim izdanjima stripa o Popaju se pojavio njegov nećak Dufus. Zbog svoje trapavosti „Dufus“ (Doofus) u američkom govornom području zauzima mesto kao reč koja označava budalastu i glupu osobu.

William Costello je bio čovek koji je Popaju originalno davao glas u periodu 1933-1935. Njega su zbog nedoličnog ponašanja otpustili iz Paramount-a, a nasledio ga je Jack Mercer, koje je opšte prihvaćen kao čovek koji je Popaju dao najzabavnije i najsmešnije performanse. Dijalog i scenario nisu bili najsmešniji delovi Popaja. Mercer je bio izuzetno zabavna ličnost i on je dajući glas Popaju često dodavao svoje komentare i opaske. Studio je prvobitno bio zabrinut jer se usta Popaja nisu pomerala, a Mercer je ubacivao svoje fore, pa je delovao kao da govori iz trbuha. Publika nije brinula za pravilnu sinhronizaciju i volela je ove smešne upadice. To je postalo Popajev zaštitni znak.

U domaćoj sinhronizaciji crtaća o popaju glas mu je davao Mića Tadić. Olivu je tumačila Nada Blam, dok je Badža bio Ljubiša Bačić.

Popaj je u stripu prvobitno dobijao snagu kada protrlja glavu ptice „Whiffle Hen“, a kasnije je ovaj trik promenjen u spanać. Spanać nije davao Popaju samo nadljusku snagu, već i sposobnost da bude virtuozan plesač i da svira klavir.

Crtani filmovi o Popaju su bili toliko popularni da su doveli do toga da prodaja spanaća poraste za čak 33%. Jedno vreme je spanać bio treća najpopularnija hrana za decu pored ćuretine i sladoleda. Marka spanaća Popaj je i danas druga najpopularnija marka spanaća u Americi. 🙂

Tokom Drugog sveskog rata crtani filmovi o Popaju su dostigli novi nivo popularnosti i korišćeni su za jačanje morala u Americi, uglavnom zato što je pregršt ovih crtanih filmova ispoljavao rasne uvrede na račun Japanaca. Jedna zabranjena epizoda koja se zove „Seein’ Red, White ‘n Blue“ je donela istorijski presedan u Popaju, jer u njoj on i Badža udružuju snage kada podele konzervu spanaća, dobiju nadljudsku snagu i bore se sa japanskim vojnicima.

Nikada nije bilo sasvim jasno da li Popaj ima samo jedno oko ili jednostavno žmuri i drži drugo oko zatvoreno. Jedini put kada je to definisano je kada ga Badža u jednoj od epizoda naziva „jednookim, zakržljalim žgoljavcem“.

U prvim stripovima u serijalu „Thimble Theater“, Oliva je imala momka, ali je on izbačen zbog sve veće popularnosti Popaja. Uprkos anoreksičnom, nevinom, ali i neprivlačnom izgledu, ona u stripovima i crtanim filmovima ostaje Popajeva najveća ljubav, tokom čitave karijere ovog mornara.

Popajeve strip avanture su dostupne domaćoj publici na srpskom jeziku zahvaljujući izdavačkoj kući „Komiko“, koja je do sada izdala dva strip albuma u kojima su obuhvaćene epizode koje su izlazile u periodu 1928-1931. godine.

Izvor: Pecina posla / Strip blog

Foto: Pixabay/Ilustracija