Ne diraj ili će struja kill…

Čudna, duga i u najvećem delu ružna 2020. godina broji svoje poslednje dane. Bliže se novogodišnji praznici, ali se čini da praznične atmosfere među ljudima nema. Jedna od stvari koja nas može asocirati je postavljanje novgodišnje dekoracije u gradovima.

Negde je to već urađeno, a negde je u toku (to je slučaj u Požarevcu). Posle velike frke, koja se digla u trenutku kada se bližilo ugovaranje kupovine novih ukrasa. Veći deo stanovništva je bio protiv toga, jer u vreme pandemije neće biti uličnog dočeka, neće u suštini biti ni pravog slavlja. Inicijtiva grupe građana je bila da se sredstva preusmere na pomoć za četvoro bolesnih mališana iz Požarevca (Dušana, Aleksu, Luku i Pavla, a nešto kasnije je lista proširena i na devojčicu Dariju), kojima je potreban veliki novac, a vreme za operativne zahvate polako ističe. Međutim, da ne dužim. Znamo kako se završila ta „epopeja“. Grad nije preusmerio novac (uplatio je sa druge pozicije u budžetu, ali direktno u Republički Fond za decu čije se bolesti ne mogu lečiti u Srbiji).

Naravno, kao što smo poslednjih godina i navikli, sve je okrenutno „naglavačke“, svako je zadržao svoju poziciju-vlast svoju, inicijativa svoju, ali smo na kraju, proteklih dana počeli da primećujemo deo po deo nove dekoracije. Ono što je meni privuklo pažnju (a na društvenim mrežama vidim da nisam jedini) su table sa upozorenjem na opasnost od struje, koje nisu male, ali meni je do kraja nejasna njihova suštinska funkcija (osim da se ispuni zakonska forma).

Jasno je da svi ti ukrasi svetle pomoću struje, ali čak iako zanemarimo estetski deo (tabla narušava izgled dekoracije-paketića, irvasa, sneška…), postavlja se pitanje kome je ona namenjena?

Ti svetleći ukrasi (na travnjaku u parku i na travnatim površinama u centru grada) obično najviše privlače pažnju male dece, ali i životinja (pre svih pasa i mačaka). Ako im priđu deca (naravno da je odgovornost roditelja na prvom mestu da to ne dopuste, ali trenutak nepažnje je dovoljan…), naravno i ljubimci, ali i psi lutalice, struja ih može ugroziti, a oni ne znaju da čitaju.

Zar nije bilo jednostavnije osmisliti i postaviti neku neupadljivu fizičku barijeru? Postoje stručni ljudi koji se time bave, a ako uključite samo malo maštovitosti, ukusa i stila sve je rešivo, a ujedno i estetski prijatno oku.

Da ne bude da samo kritikujem (nikada nisam to radio bez razloga, već sa ciljem da se probam da utičem na otklanjanje nedostataka i unapređenje kvaliteta života u lokalnoj sredini), želeo bih da pohvalim izgled ovogodišnje jelke na Trgu oslobođenja u Požarevcu. Lepa, elegantna, ne previše kitnjasta-u suštini baš onako kako je potrebno da izgleda jedna jelka u urbanoj sredini… 😉

I za kraj, čudan i pomalo jeziv utisak ostavljaju tezge za prodaju novogodišnjih ukrasa u požarevačkom parku. Jasno je da je zbog epidemioloških mera morala da se napravi distanca između tezgi, ali šetnja uzanom stazom, u polumraku (a dan kratko traje) nije prijatna i najblaže rečeno ne donosi praznično raspoloženje. Definitivno ovo nije pravo mesto…   

Tekst i foto: Pecina posla