Možda ste se i vi gledajući „Titanik“ zapitali zašto Rouz jednostavno nije pustila Džeka da se popne na vrata na samom kraju, umesto što je dozvolila da se smrzne u ledenom okeanu. Međutim, takvih propusta u filmskim pričama napravljenim u službi dramatičnih raspleta ima mnogo u istoriji kinematografije, čak i među najbolje ocenjenim ostvarenjima.
Nekad aje reč o manjim propustima, a nekad o pravim „rupama“ u scenariju, koji se ne mogu tek tako zanemariti.
Predstavljam vam nekoliko filmova sa nekonzistentnim scenarijima koji su mnogima pokvarili kompletan utisak… 😉
1. „Karate Kid“
U poslednjem činu klasika iz osamdesetih „Karate Kid“ Danijel Laruso (Ralf Mačio) pobeđuje rivala Džonija Lorensa (Bili Zabka) udarcem u glavu.
Međutim, na samom početku meča, saopštena su pravila turnira, prema kojima su udarci u glavu zabranjeni. To znači da je Laruso trebalo da bude diskvalifikovan.
Međutim, deluje da publici nije mnogo smetala ta „rupa“ u scenariju, budući da mnogi taj film smatraju jednim od najboljih dečjih ostvarenja osamdesetih, a na taj račun našalili su se i tvorci novog popularnog spinofa, serije „Cobra Kai“.
2. „Priča o igračkama“
Najveći deo originalnog filma „Priča o igračkama“ bavi se Bazom Lajtjirom (Tim Alen) i njegovim odbijanjem da prihvati da je zapravo dečja igračka.
Međutim, ako je omiljeni plastični astronaut zaista imao problem da prihvati svoju situaciju, zašto se onda pravio mrtvim svaki put kada neko od ljudi uđe u prostoriju?
Na tu nekonzistentnost scenarija niko od glumaca i članova filmske ekipe nije razjasnio do sada.
3. „Armagedon“
Naučno-fantastični blokbaster “Armagedon” imao je jednu toliko očiglednu “rupu” u zapletu, da ni zvezda tog ostvarenja Ben Aflek nije mogao da pređe preko nje.
U tom filmu, dok Zemlji preti ogromni asteroid, NASA odlučuje da obuči radnike sa naftne bušotine za putovanje u svemir, kako bi izbušili površinu tog nebeskog tela i razneli ga eksplozivom.
Međutim, pitanje koje se postavljalo od samog početka je zašto su odlučili da se upuste u dugačak, skup (i ustvarnosti neizvodiv) proces obuke, umesto da jednostavno treniraju ljude koji su već astronauti da obave postavljanje eksploziva.
Ben Aflek je u dokumentarcu o nastanku tog filma ispričao: „Pitao sam reditelja Majkla Beja zašto je lakše obučiti ljude sa naftne bušotine da postanu astronauti od toga da trenirate astronaute da buše. Rekao mi je da je*eno ućutim, tako da je to bio kraj razgovora“.
4. „Građanin Kejn“
Čak i legendarni filmovi kakav je „Građanin Kejn“ nekada mogu da imaju propuste, a u ovom slučaju, on je primetan već u prvoj sceni.
Čarls Foster Kejn bio je potpuno sam kada je na samrti u svojoj spavaćoj sobi promrmljao reči: „Ružin pupoljak“.
Te reči postaju zagonetka za jednog novinara koji postaje opsednut misijom da dešifruje Kejnove poslednje reči.
Međutim, problem je u tome što sa pokojnikom nije bilo nikog ko bi mogao da čuje šta on govori, pa se postavlja pitanje kako je novinar uopšte saznao za njih.
5. „Lara Kroft: Pljačkaš grobnica“
Filmska adaptacija popularne video igre sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi ima jedan očigledan nedostatak.
U filmu Lara pokušava da spase svet od Iluminata, koji planiraju da uz pomoć artefakta Trougla tokom pomračenja sunca unište svet.
Gledaoci saznaju da je Trougao podeljen na dva dela i da junakinja, nakon što se dočepala prve polovine u Kambodži, kreće na opasno putovanje da dođe do drugog dela u Sibiru.
Problem je u tome što već znamo da Trougao „ne radi“ ako nije celovit, pa se postavlja pitanje zašto Kroft nije odmah uništila polovinu koju je pronašla u Kambodži i poštedela sebe ostatka misije.
6. „Đangova osveta“
Pred kraj Tarantinovog filma „Đangova osveta“, naslovni lik kog igra Džejmi Foks, krade torbu punu dinamita.
Problem je u tome što dinamit nije bio ni izmišljen 1858. godine u koju je smešten film.
Reč je o izumu švedskog hemičara i inženjera Alfreda Nobela iz 1864. godine, koji je zvanično patentiran tek tri godine kasnije, gotovo deceniju nakon događaja iz „Đanga“ .
Drugim rečima, ne znamo čime je Đango razneo Kendilend, ali sigurno nije dinamitom.
7. „Crni panter“
Nakon što T’Čala (Čedvik Bosman) umalo strada u borbi sa Erikom Kilmongerom (Majkl B. Džordan), završava u reci i pluta nizvodno dok ga iz vode ne izvuče jedan ribar.
Međutim, kasnije saznajemo da u plemenu u koje je dospeo žive isključivo vegetarijanci, zbog čega se postavlja pitanje zašto je jedan od njih ribar.
8. „Tiho mesto“
Jedan od najboljih horora predstavljenih u poslednjih nekoliko godina ima i određene nedostatke.
Naime, u jednom trenutku otkrivamo da pored vodopada članovi porodice mogu sasvim normalno da govore, čak i da viču, zbog čega ostaje misterija zašto se nisu preselili negde u blizinu vodopada.
9. „Znaci“
„Znaci“ je naučno-fantastični film Mela Gibsona koji je premijerno prikazan 2002. godine i ostvario veliki uspeh na blagajnama.
Priča prati bivšeg sveštenika koji otkriva niz velikih krugova u svom polju kukuruza, a kako vreme odmiče, postaje sve sigurniji da je reč o delu vanzemaljaca.
Ispostavlja se da je u pravu i da su bića sa druge planete spremna da osvoje Zemlju, ali da je njihova najveća slabost preosetljivost na vodu – na njihovu kožu voda deluje kao kiselina.
Međutim, film ne objašnjava kako su vanzemaljci uspevali da se kreću među kukuruzima i budu izloženi atmosferskoj vlažnosti bez ikakvih posledica.
Takođe je malo verovatno da su rešili da osvoje planetu čije su dve trećine sačinjene od vode, a ima i česte padavine.
10. „Gravitacija“
„Gravitacija“ je u pogledu načina na koji je skončao njen glavni muški lik, u velikoj meri slična „Titaniku“.
U tom filmu Sandra Bulok igra astronautkinju koja prvi put putuje u svemir. Nakon što Rusi iz nekog razloga ispale projektile na jedan satelit, brod u kom se nalazi Bulok je oštećen.
U saradnji sa iskusnim astronautom Džordžom Klunijem ona pokušava da se vrati na Zemlju, ali mora da popravi svoju letelicu, što zahteva od nje da obavi takozvanu „svemirsku šetnju“.
Dok pokušavaju da se povežu sa Međunarodnom svemirskom stanicom, Bulok i Kluni se upetljavaju u padobran, a Kluni shvata da je jedini način da se njegova saputnica spase, da se on oslobodi konopca i otplovi u sigurnu smrt.
Međutim, deluje da likovi zaboravljaju da se nalaze u prostoru bez gravitacije i da je Bulok mogla jednostavno da ga jednim pokretom privuče Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Da li i vi znate za još neku nelogičnost u filmskom scenariju? 😉
Izvor: Pecina posla / Euronews Srbija
Foto: Copyright Printscreen YouTube/Warner Bros. Pictures, Definite 117, Binge Society, Mr. Incredible
Ono kad Indiana Jones zamenjuje kip od zlata vrećicom peska i još odsipa iz vreće. Specifična masa zlata je preko 22kg/l a on kip nosi k’o da je od stiropora i još bega od kamena koji se kotrlja sa kipom u jednoj i korbačem u drugoj ruci.