Nismo neobrazovani–samo gladni

Uskoro svečanost nad svečanostima: Otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu…

Bilo je to nekada davno, davno, pre oko 35 godina. Iskrsla je pogodna mogućnost da se, sa društvom, obiđe Moskva, Lenjingrad… Bez neke naročite želje, al’ ‘ajde, kad svi idu, pođoh…

Ništa, ama baš ništa me nije bilo impresioniralo, u pozitivnom smislu. Ulice široke, sve veliko… i spomenici, ogromni grandiozni, „impresivni“… Čemu to?

I redovi, redovi, ispred prodavnica. Onda shvatih: prodavnice prazne, ljudi nemaju šta da jedu, pa kad nešto stigne, satima čekaju. Na ulicama prosjaci, i u čuvenim oslikanim metroima, presreću te ako u tebi prepoznaju stranca i nude mnogo novca za – najlon čarape!

A na sve strane spomenici, spomenici, sve veći od većeg. Šta će im to?

Sada znam.

Bilo je to u Rusiji pre 35 godina. Pamtim glad, bedu i – spomenike.

Od tada se kod njih svašta ispodešavalo. A i kod nas. I po svemu sudeći, kasnimo tačno 40–ak godina. U svakom smislu, negativnom naročito.

Uskoro će biti „otkriven“ spomenik nad spomenicima Stefanu Nemanji u Beogradu. Znači li vam nešto cifra od oko 9 miliona evra, koja se navodi da je spomenik do sada toliko koštao. Meni ne. Jer nemam predstavu ni koliko je to novčanica, koja je to količina novca – a ni šta se za to može kupiti.

Prvo su mi pale na pamet narodne kuhinje, bolesna deca, pa i „lice ulice“, pa… Kažu da su oni koji imaju „zamerki“ na spomenik Stefanu Nemanji, prvo neobrazovani, pa onda domaći izdajnici i tako dalje. Učili smo još u osnovnoj školi sve o Nemanjićima, ko je propustio časove lako se može obavestiti, nije u tome problem.

Ali, zar baš toliki novci? Danas, ljudski ljudi – narod vam je gladan!

I zar je spomenik morao da bude – baš toliki?!

Šta mislite, zašto su, u ono vreme spomenici u Moskvi bili što veći, impresivniji, grandiozni…

Odgovor naslućujete sami!

Tako to ide… 😉

Tekst: Biljana Bundalo

Foto: N1