Nagli napredak modernih tehnologija i obrazovanje generacije koja se rađa u digitalnoj eri i stiče računarsku pismenost pre no tradicionalnu, dovodi mnoge roditelje pred dilemu u vezi sa ograničavanjem upotrebe interneta i pristupa benefitima digitalizacije. S jedne strane, opasnosti koje vrebaju na internetu i negativni uticaji intenzivnog konzumiranja dostupnih sadržaja na razvoj deteta nesumnjivo govore u prilog ograničenoj upotrebi interneta, kao i tome da deca mlađeg uzrasta nemaju potrebu za sopstvenim pametnim telefonom ili tabletom, dok sa druge strane neće želeti da njihova deca budu odbačena od strane vršnjaka zbog toga što nisu u toku sa aktuelnostima i nemaju mogućnosti koje su obezbeđene ostalima. Mnogi smatraju da je rešenje problema u tome da se na nivou društva ne prihvati intenzivna upotreba digitalnih tehnologija mlađe dece kao standard, kao i da se ograniči upotreba interneta mladima koji još uvek nisu dosegli doba zrelosti, ali je ovo izvodljivo samo u teoriji, dok se u praksi pred ovakvim rešavanjem ovog pitanja ukazuju brojne manje ili više opravdane prepreke. U ovom tekstu ćemo stoga govoriti upravo o fenomenu digitalizacije i izazovima koji se nalaze pred decom i mladima u virtuelnom svetu, te i načinima na koje oni mogu iskoristiti benefite, a izbeći opasnosti koje ova dimenzija savremenog života podrazumeva.
Digitalizacija doma
Činjenica je da savremeni životni tokovi podrazumevaju svakodnevnu upotrebu interneta i da sama digitalizacija podrazumeva brojne benefite. Digitalna revolucija koja je na snazi pruža mogućnost bržeg i jednostavnijeg obavljanja brojnih svakodnevnih obaveza, kao i tokova poslovnih procesa. Značaj digitalizacije dodatno prepoznajemo u ovom konkretnom trenutku, u kojem je najveća aktuelnost globalna pandemija virusa korona, kada u cilju zaštite zdravlja imamo dužnost da redukujemo socijalne kontakte i izbegavamo gužve, te se radije okupljamo u grupnim četovima i račune plaćamo elektronski. Ovo svakako dovodi do toga da u svakom modernom domaćinstvu imamo pristup internetu, te različiti internet paketi pružaju mogućnost istovremenog povezivanja više uređaja na internet, digitalnu televiziju, kao i fiksnu telefoniju. U ovom kontekstu je, međutim, vrlo važno govoriti o kontrolisanju vremena koje najmlađi članovi porodica provode pred ekranom i sadržaja sa kojima su u tom periodu u kontaktu.
Roditeljska kontrola
Provajderi danas nude opciju roditeljske kontrole, koja podrazmeva nadzor korišćenja interneta i ograničavanje pristupa sadržajima koji nisu prikladni za uzrast u kojem se deca nalaze. Na našem tržištu je ova opcija veoma popularna, naročito u vreme kada onlajn nastava zahteva veću prisutnost dece na internetu no što je to bio slučaj ranije. Ovakva povećana potreba za brzim i stabilnim internetom od roditelja zahteva da svom detetu obezbede brzu i stabilnu konekciju, koja će im omogućiti prisustvovanje nastavi bez obzira na broj uređaja koji je u domaćinstvu povezan na mrežu, a pri tome da budu uključeni u aktivnosti svog deteta na internetu, koje povedeno radoznalošću može pristupiti i drugim sadržajima u periodu dana kada intenzivno koristi mrežu. Budući da je optički internet, kao najsavremeniji vid konekcije, najbolja solucija za ovakve potrebe, među ponudama na našem tržištu možete da odaberete Telenor optički internet i dobijete opciju da putem Moj Telenor aplikacije pristupite administraciji mreže i postavite pravila roditeljske kontrole.
Nasilje na internetu
Negativno iskustvo interneta, pri čemu se ovo u najvećoj meri odnosi na vršnjačko nasilje u virtuelnom svetu, je veliki problem sa kojim se deca i mladi danas susreću, a o čemu ređe otvoreno govore. Činjenica je da se putem interneta mnogi pojedinci lakše odlučuju da vrše verbalno nasilje, koje dobija na intenzitetu zbog činjenice da je u pitanju pisana reč, koja je u velikom broju slučajeva upućena na javnim veb-lokacijama. Ovo je svakako jedan od razloga da se sa mladima povede otvoren razgovor o fenomenu digitalnog nasilja i ukaže im se na opcije rešavanja ovog problema, kao i na potrebu da se sa problemom istupi, ne bi li se izbegle posledice po mentalno zdravlje i samopouzdanje deteta.
Neprikladni sadržaji
U digitalnim medijima znatno češće no u štampanim možemo biti izloženi seksualnim sadržajima, te u proseku svako drugo dete uzrasta od 9 do 17 godina dolazi sa njima u kontakt. U osnovi su danas seksualni sadržaji normalizovani televizijskim programom pre svega (što je problem posebne prirode), te je veoma teško stati između deteta i sadržaja koji nisu prilagođeni njegovom uzrastu. I bez posete konkretnih veb-lokacija koje su posvećene ovakvim temama, takozvani pop-up sadržaji će biti nametnuti svakome ko koristi internet. Zbog toga je važno raditi na kompetenciji deteta za razumevanje štetnosti određenih sadržaja i posledica koje oni mogu imati, budući da će dete, bez obzira na meru uključenosti roditelja u njegove aktivnosti, naposletku u digitalnom okruženju biti prepušteno pre svega samo sebi i zbog toga je važno da razume to okruženje, njegovu prirodu i različite kontekste koje ono podrazumeva.
Roditelji na internetu
Dok govorimo o pitanju ponašanja dece i mladih na internetu, te i o vremenu koje oni provode u kontaktu sa različitim sadržajima ovim putem, važno da je otvorimo pitanje ponašanja roditelja na internetu. Pored toga što moramo imati na umu da svojim primerom u određenoj meri oblikujemo ponašanje deteta, te vreme koje provodimo na internetu utiče i na odnos deteta prema svakodnevici u virtuelnom svetu, važno je da istaknemo pravilno ponašanje roditelja na internetu, a koje je u vezi sa decom. Ponosni na svoje mališane, roditelji često dele na društvenim mrežama sadržaje u smislu fotografija i snimaka na kojima su njihova deca, bez njihovog znanja ili odobrenja. Ovo svakako može ugroziti odnos roditelja i deteta, a takođe i poslati detetu pogrešnu poruku u vezi sa time šta podrazumeva odgovorno ponašanje na internetu. Iako poneseni pozitivnim osećanjima, roditelji koji olako dele fotografije dece na društvenim mrežama bi trebalo da budu svesvi činjenice da je ovo javni sadržaj, te da se zapitaju u vezi sa time da li žele da fotografije njihovog deteta budu svima dostupne. Naposletku, iako mlada, deca imaju pravo na zaštitu privatnosti i ovakvo ponašanje roditelja predstavlja upravo ugrožavanje tih prava. Stoga bi trebalo sopstvenom odgovornošću da podstaknemo valjane obrasce ponašanja svoje dece i uzimamo u obzir njihova prava kao pojedinaca, a ne isključivo svoja prava koja kao njihovi roditelji pretpostavljamo da imamo.
Edukacija dece i mladih
Edukacija u vezi sa ponašanjem na internetu bi trebalo pre svega da bude usmerena ka osvešćivanju povodom negativnih posledica digitalnog nasilja. Na ovaj način se radi kako na sprečavanju negativnih obrazaca ponašanja koji predstavljaju nasilje prema drugome, tako i na prepoznavanju digitalnog nasilja od strane onih koji ga trpe, te i ohrabrivanju dece i mladih da se ovim povodom obrate starijima. Korisno bi bilo ovakvu edukaciju takođe sprovoditi u školama i ogranizovati online savetovališta za mlade koji su žrtve digitalnog nasilja. Vrlo je važno da roditelji, odnosno nastavnici i sami rade na sticanju digitalnih veština, ne bi li pravovremeno i adekvatno pripremili decu za digitalno okruženje. Budući da su digitalne veštine veoma važne u savremnom svetu, nije preporučljivo da se deci zabranjuje pristup internetu, već da fokus bude na prirodi njihovih aktivnosti i biranju sadržaja. Zbog toga je sama edukacija od ključnog značaja, te će deca koja steknu kompetencije za zaštitu na društvenim mrežama i selekciju sadržaja na osnovu razvijenog kritičkog mišljenja, svakako naposletku internet koristiti u dobre svrhe i za razvijanje svojih veština, a izbeći, odnosno umeti da se postave prema onim sadržajima i kontaktima koji bi mogli uticati na njih negativno.
Budući da živimo u digitalnoj eri, digitalne veštine predstavlaju jednu od osnova uspešnosti mladog čoveka, pružaju mu dobru perspektivu i više šansi za napredak u intelektualnom smislu, te kasnije u pogledu karijere. Iz ovog razloga je ključ zapravo pravilan odnos prema upotrebi interneta, a ne fokus na samo vreme provedeno u virtuelnom svetu (iako bi ovo trebalo držati pod kontrolom). Važno je da prihvatimo digitalnu alternativu fizičkom svetu kao deo realnosti, te da usmeravamo decu i mlade ka obrazovanju dobrih obrazaca ponašanja u njemu, a u cilju ostvarivanja benefita koje ovaj segment savremenog života može da ponudi.
Izvor: Velibor Živkov
Foto: Pexels / Ilustracija
Leave a Reply