„Prohujalo s vihorom“: Knjiga napisana iz dosade

Godina je 1936, a jedan roman je za šest meseci prodat u milion primeraka. Sledeće godine, 1937, isti roman osvaja Pulicerovu nagradu, a 1939. njegova ekranizacija postaje najuspešnije ostvarenje u istoriji američke kinematografije. U pitanju je „Prohujalo s vihorom“ („Gone With The Wind“), jedan od najsenzacionalnijih izdavačkih fenomena svih vremena. Veliki američki roman, knjiga koja je u Sjedinjenim Državama najprodavanija posle Biblije i koju su kritičari hrabro poredili čak i sa Tolstojevim klasikom „Rat i mir“.

Priču o američkom Jugu uoči rata koji će ga zauvek promeniti dodatno je proslavio film u kojem su glavne uloge igrali Vivijen Li (Skarlet O’Hara) i Klerk Gejbl (Ret Batler). „Prohujalo s vihorom“ je postao svetski klasik, koji ne može da ospori čak ni kultura otkazivanja koja uporno pokušava da ga baci u zaborav.

Povodom 85 godina od knjige „Prohujalo s vihorom“, evo i nekih zanimljivosti.

1. Margaret Mičel je napisala knjigu iz dosade

Margaret Mičel imala je samo 25 godina kada se dala u ovaj poduhvat. Bila je novinarka u magazinu „Atlanta Journal Sunday“, ali je zbog zadobijene povrede uzela bolovanje. Kako bi „ubila“ dosadu, bacila se na pisanje – tako je nastala knjiga „Prohujalo s vihorom“.

2. Niko nije znao da Mičel piše knjigu

Iako je pisala knjigu deset godina, pri čemu je radila na razvoju likova i radnje, niko nije imao pojma da Margaret Mičel piše „Prohujalo s vihorom“. Književnica je to vešto skrivala od prijatelja i porodice. Čak je i listove papira gurala pod tepih kada bi se neko društvo pojavilo. Sve u cilju da se prikrije da radi na knjizi.

3. Mičel nije imala nameru da objavi knjigu

Kada se na kraju saznalo da ima nameru da piše knjigu (iako ju je Margaret Mičel već napisala), prijatelj je Margaret provocirao i rekao: „Zamisli, ti pišeš knjigu“. Mičelova je izgubila živce, te je svoje ogromno delo odnela kod izdavača narednog dana. Zbog ovog afekta, Margaret je zažalila. Poslala je telegram izdravaču s porukom: „Predomislila sam se. Vratite mi to što sam napisala“. Srećom te je nije poslušao.

4. Skarlet O’Hara je imala drugačije ime

U prvom nacrtu glavna junakinja se zvala Pensi. Možda bi tako i ostalo, da se izdavač nije pobunio i tražio od Mičelove da menja ima O’Hari. „Mogla sam je nazvati i Đubre O’Hara“, napisala je Margaret jednom svom prijatelju, kao i izdavaču. Ipak, na kraju se odlučila da se glavna junakinja Skarlet, sve da bi ubrzala proces izdavanja knjige.

5. Mičel nije znala šta se na kraju desilo sa Skarlet i Retom

Verovali ili ne, tako je. Mičelova je ostavila je dvosmislen kraj, bez „pravog“ kraja, čak i u sopstvenoj glavi. „Koliko ja znam, Ret je možda našao neku drugu koja je bila manje teška“, rekla je Margaret za časopis „Yank“ 1945. godine.

6.  Bilo je više ideja za naslov knjige, „Prohujalo sa vihorom“ je uzet iz jedne pesme

Jedan od potencijalnih naslova bio je „Sutra je novi dan“ („Tomorrow Is Another Day“), citat iz knjige. Takođe, u opticaju je bio i naslov „Bugls je pevao istinito“ ili „Ne u našim zvezdama“. Ipak, Margaret Mičel je iskoristila „Prohujalo sa vihorom“, stih iz pesme Ernesta Dosona „Non Sum Qualis Eram Bonae sub Regno Cynarae“.

„Zaboravio sam mnogo, Cinara! prohujalo sa vihorom,

Ruže pobacane, ruže raskalašeno sa gomilom,

Ples, da izbrišeš svoje blede, izgubljene ljiljane iz uma“

(„I have forgot much, Cynara! gone with the wind,

Flung roses, roses riotously with the throng,

Dancing, to put thy pale, lost lilies out of mind“).

7. Knjiga je imala i negativne kritike

Nisu baš svi bili ljubitelji knjige kada je „Prohujalo s vihorom“ konačno objavljena. Margaret Mičel je dobila negativne kritike od strane „New York Times“ kritičara Ralfa Tompsona.

„Istorijska pozadina je glavna vrlina knjige, i to je priča o vremenima, a ne o neuverljivoj i pomalo apsurdnom zapletu koji daje radu gospođice Mičel bilo kakvu važnost koja joj se pridaje. Gospođica Mičel piše bez posebnog gledišta. Slučajno osećam da bi knjiga bila beskrajno bolja da je uređena, recimo, na 500 stranica- ali to govori uznemireni dnevni recenzent, kao i potencijalni razboriti kritičar. Gotovo će se svaki čitalac saglasiti, bez sumnje, da bi disciplinovaniji i manje rasipnički rad više opravdao temu.“, navodi se u kritici.

8. Knjiga je otkupljena za tada rekordnu cifru

Kada je filmski mogul Dejvid O. Selznik 1936. otkupio filmska prava za 50.000 dolara, to je bilo najveći iznos koji je plaćen za prava na knjigu. Mičel je odbila da bude uključena u produkciju filma, mada je rečeno da joj se dopao – osim nekoliko detalja (na primer, smatrala da je Tara previše bogata). Iako je čitavu deceniju pisala svoje remek-delo, Margaret Mičel je u slavi koja je usledila uživala kratko. Nažalost, nju je udario  automobil dok je sa suprugom prelazila ulicu u Atlanti na putu da pogleda film 11. avgusta 1949. godine. Umrla je od povreda nekoliko dana kasnije… 😉

Podsećam vas i na trejler kultnog filma, koji ste verovatno gledali:

Izvor: Pecina posla / Direktno.rs

Foto: Njuškalo.hr (naslovna)