Zima je počela danas (21. decembra) u 11 sati i 2 minuta, kako je i najavilo Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“. Za stanovnike na južnoj hemisferi u istom trenutku počelo je leto. Danas je obdanica najkraća (trajaće osam sati i 47 minuta), a noć najduža (15 sati i 13 minuta). Sunce je jutros izašlo u 7.13, a zašlo u 16 sati.
Niske temperature i briga oko grejanja je svakako razlog da odrasli ljudi zimu ne doživljavaju baš kao omiljeni period godine. Za sve njih izraz „zimska idila“ baš i nije simpatičan J Poslednjih godina zime su bile sa malo snežnih padavina (prošle zime ni jednom nije pao sneg, što je takođe verovatno jedan od rekorda), a videćemo kako će biti u naredna dva do tri meseca…
Ipak, brojne zanimljivosti vezane su za ovo, najhladnije godišnje doba, a posebno kada su snežne padavine u pitanju. Zato vam predlažem da se utoplite i da nastavite da čitate… 🙂
Najveća pahulja na svetu, koju je zabeležila Ginisova knjiga rekorda, pala je u Montani 1887. godine. Ona je bila široka 40, a „debela“ 20 cm. Sneg je padao čak i na mestima na kojima to i ne očekujete, od Sahare do Havaja. Zanimljivo je da je pre nekoliko godina, zbog neuobičajeno hladnog fronta sa Antarktika, stigao je i do jednog od najsuvljih područja na svetu, pustinje Atakama u Čileu. Ipak, nezvaničnu titulu „najsnežnijeg grada na planeti“, sa prosečnih osam metara snega savke godine, nosi grad Amori u severnom Japanu.
Rusija je zvanično najhladnija zemlja na svetu, a zataj rekord „zaslužan“ je Sibir u kome se 1974. godine temperatura spustila na -71 stepen Celzijusa. Poznate ruske zime toliko su ekstremne, da iz istorije znamo da su nekoliko puta u prošlosti posluilže i kao odbrana od rata.
Kanada, Mongolija, Finska i Island se nalaze među prvih pet najhladnijih zemalja sveta. Međutim, temperature zabeležene u ovim državama i nije tako niska ako se uporede sa Antarktikom, gde je na stanici Vostok 1983. godine izmereno -89 stepena Celzijusa (to je najniža ikada zabeležena temperatura).
Najbrži pad temperature u istoriji zabeležen je 10. januara 1911. godine u Južnoj Dakoti, koji je počeo sa prijatnih 12, a onda se u roku od samo 15 minuta, temperatura spustila na -13 stepeni Celzijusa.
Svi dobro znamo da se Sneško Belić najbolje pravi od vlažnog snega (ovaj podatak je i naučni potvrđen, uz odnos snega i vode 5:1). Zaninljivo je reći da su najvišeg Sneška napravili stanovnici Betela u američkoj državi Mejn u februaru 1999. godine, koji je bio visok čak 35 metara.
Svake zime najmanje jedan septilion (piše se sa 24 nule) snežnih kristala padne sa neba. Prosečna pahulja putuje brzinom od oko pet kilometara na sat, a tokom jedne snežne oluje može pasti i do 39 miliona tona snega.
Ova zima će trajati sledećih 90 dana, do 20. marta 2021, kada u 10:37 stiže proleće. Očekivanja i prognoze su različiti, a iz RHMZ-a poručuju da će ova zima će biti nešto hladnija u odnosu na prethodne dve ili tri, sa nešto većom količinom snega. Po smeteorolozima će najhladniji biti januar, a za doček Nove godine se očekuje i da padne sneg… 😉
Izvor: Pecina posla / Novosti
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply