Najšumovitija planina Srbije, ušukala se na zapadu, uz vrtoglavu i hladnu Drinu i zajedno s njom načinila jedan od najlepših krajeva Srbije. Ovde imate utisak da vreme teče sporije, u ritmu rasta visokih četinara i leta ptica. Zato se može reći da ovde zaista stanuje priroda.
Ako već niste, preporučujem da se što pre spakujete i krenete na put, čeka vas toliko toga. Teško je u svemu tome uživati tokom samo jednog vikenda, ali je zato razlog više da se vratite.
Tara je, bez preterivanja „biser“ koji treba upoznati dok ga još uvek krasi priroda u izvornom obliku, za razliku od mnogo poznatijeg suseda-Zlatibora. Upravo je zbog raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta proglašena za Nacionalni park 1981. godine.
Posetiocima je na raspolaganju 18 obeleženih planinarskih staza, ukupne dužine 120 kilometara, kao i 27 biciklističkih staza.
Ako dolazite iz Beograda, treba vam nešto više od tri sata vožnje, a imate na raspolaganju više ruta- prolaskom kroz Čačak i Užice, preko Valjeva i Kosjerića ili Debelog brda…
Jedno je sigurno-Tara je očaravajuća u svako doba godine. U proleće je bujno zelena, leti je sigurno utočište od vrućine, u jesen oslikana najlepšim bojama, a zimi ušukana u beli pokrivač. Fotografije u ovom tekstu nastale su na kraju proleća 2021. godine… 😉
Izvor: Pecina posla / Gde za vikend
Foto: Pecina posla
[…] „Tara“. […]