Vredni rok albumi

U vreme kada se pojavio rokenrol, u drugoj polovini pedestihih godina prošlog veka, to je pre svega bila muzika singlova. Pamte se hitovi kao što su Rock Around the Clock, Heartbreak Hotel i Roll Over Beethoven, ali retki su oni koji mogu da nabroje bar jedan album Elvisa Prislija, Čaka Berija ili Litl Ričarda.

Sa usponom Bitlsa, Bič Bojsa, Bob Dilana i Rolingstonsa tokom šezdesetih stvari se menjaju. Ovi izvođači su i dalje pravili uspešne hit-singlove, ali su se potrudili i da im albumi budu kvalitetni. Njihovi muzički naslednici su pratili ovu tradiciju, a evo jedne od preporuka za rok albume koje vredi slušati od početka do kraja…

Led Zeppelin: Led Zeppelin IV (1971)

Na ovom albumu britanskih hard rok legendi nalazi se njihov verovatno najveći hit, pesma Stairway to Heaven, ali tu nije kraj. Led Zeppelin IV je pun raznolikih pesama koje se i pored toga savršeno uklapaju u koncept albuma. Slušaoci mogu da uživaju u akustičnim numerama Going to California i The Battle of Evermore, bluzerskim pesmama Black Dog i When the Levee Breaks, kao i pesmi Rock and Roll, čiji zvuk, naravno, nije potrebno objašnjavati.

Nirvana: Nevermind (1991)

Bend Nirvana je sa albumom Nevermind napravio opštu pometnju na američkoj rok sceni početkom decedesetih. Čini se da su preko noći kožne pantalone, kovržave duge kose i šminka izašli iz mode, a svi izvođači su počeli da nose farmerke, karirane košulje i izgledaju depresivno. Alternativni rok ovog benda iz Sijetla je inspirisao mnoge da krenu njihovim stopama, ali toga svega ne bi bilo da se na albumu Nevermind nisu našle tako kvalitetne pesme kao što su Smells Like Teen Spirit, In Bloom, Come as You Are, Lithium i mnoge druge.

The Who: Tommy (1969)

Tommy je verovatno prvi konceptualni album u rok muzici. U pitanju je takozvana rok opera o iskustvima jednog slepog, nemog i gluvog momka, po imenu Tomi Voker. Autor ove priče i većine pesama na albumu je gitarista benda, Pit Taunsend. Kada se pojavio 1969, Tommy je za kratko vreme postao najprodavanije izdanje grupe The Who, poznate do tada pre svega po singlovima (My Generation, I Can See For Miles, Substitute). Po albumu će nekoliko godina kasnije biti snimljen i film, a on će poslužiti i kao inspiracija za mjuzikl na Brodveju.

The Beatles: Abbey Road (1969)

Ova ploča Bitlsa je izašla pre albuma Let It Be, ali su pesme na njoj snimljene kasnije. Abbey Road je dakle oproštaj najvećeg rok benda u istoriji. Teško je reći da li je to njihov najbolji album, ali jedno je sigurno, on ne sadrži nijednu lošu pesmu. Come Together ga otvara s prepoznatljivom bas linijom. Onda sledi Something, hit-singl ovog izdanja i verovatno najpoznatija pesma koju je za grupu napisao Džordž Harison. Ringo Star dobija šansu da pokaže svoje vokalne talente na zabavnoj Octopus’s Garden, a najveći trijumf albuma je poslednjih devet pesama koje se savršeno pretapaju jedna u drugu.

Nine Inch Nails: The Downward Spiral (1994)

Industrial rok je postojao i pre osnivanja grupe Nine Inch Nails, ali tek sa izlaskom njihovog albuma The Downward Spiral on se pojavio na radaru većine fanova rok muzike. Ova nihilistička ploča iznedrila je popularni singl Closer, ali i pesmu Hurt, koju je kasnije na nezaboravan način obradio pokojni Džoni Keš. Ostale pesme sa albuma ne zaostaju nimalo po kvalitetu. Mr. Self Destruct i March of the Pigs karakteriše rušilačka energija koju je retko koji popularan bend uspeo da ponovi u narednom periodu, dok pesma I Do Not Want This najavljuje zvuk sličan onom koji će Trent Reznor, glavni autor benda, koristiti za muziku filma Društvena mreža (2010)…

Izvor: Pecina posla / What Culture / City Magazine

Foto: City Magazine