Vrući, jaki i aromatični napici koji greju i okrepljuju u hladnim zimskim danima imaju sličan način pripreme i dugu tradiciju. I kuvano vino i kuvana rakija se prave zagrevanjem bazičnog alkohola i dodavanjem vode i šećera, a smatra se da imaju i mnogostruka lekovita svojstva.
U kuvanom vinu se širom Evrope uživa u danima Božića, i tokom čitave zime. Ali malo ljudi zna da ovaj napitak datira još iz antičkog doba. Stari Rimljani su ga konzumirali da bi se zagrejali tokom hladnih zimskih meseci. Kako se Rimsko carstvo širilo, recept za kuvano vino se raširio po Starom kontinentu, pripremao u raznim varijantama, i ostao popularan do danas. Tokom srednjeg veka Evropljani su kuvanom vinu dodavali razne začine za koje se verovalo da su lekoviti, i da uspešno mogu da odagnaju razne bolesti i zaraze. Pored začina vinu su tokom kuvanja dodavane i razne biljke i cveće, kao prirodni zaslađivači.
Vremenom je popularnost kuvanog vina u Evropi opala. Vruć napitak ostao je veoma popularan na severu našeg kontinenta. U Švedskoj su se rado i često konzumirale njegove različite varijante (sa šećerom, medom, raznim začinima, mlekom). Kako je tih varijanti vremenom bilo sve više, Šveđani su ih sve nazvali jednim imenom – glog. Ovaj naziv je prvi put pomenut 1609. godine, a dva veka kasnije smišljen je i konjak–glog, varijanta kuvanog vina sa konjakom.
Preduzimljivi trgovci vina tog doba su topli zimski napitak masovno prodavali u vreme Božića, i doprineli pojavi novih običaja – od 19. veka kuvano vino je deo božićne tradicije u skandinavskim zemljama, ali i u drugim delovima Evrope – pije se tokom praznika, na raznim zabavama.
Kuvano vino se pije dok je vruće, iz debljih staklenih čaša. Pravi se i od crvenog i od belog vina, a poseban ukus i miris duguje raznim začinima – lovoru, cimetu, karanfiliću, anisu. Dodaci su i vanila, med, indijski orah, đumbir, kardamon. U Evropi postoje najrazličitije varijante kuvanog vina – pored začina dodaje se i voće, sveže ili suvo, kao i razna druga alkoholna pića – vermut, konjak, džin, votka, rum. U nekim receptima kombinuje se više vrsta vina, a eksperimentiše se i sa slatkim ukusom i kuvanom vinu dodaju slatki likeri. Zimska alkoholna poslastica se u nekim krajevima pravi od slatkih vina kao što su porto i madera.
Recept za kuvano vino
Sastojci tradicionalnog recepta za kuvano vino su – suvo crveno vino (pola litra), voda (četvrt litra), 3 kašike šećera, pola kašičice karanfilića, malo cimeta. Mogu se dodati kriška pomorandže, eventualno i korica limuna. Postoje dva načina pripreme – u prvom se vino zagreva, i kad počne da peni dodaju mu se drugi sastojci. Po drugom receptu svi sastojci se kuvaju zajedno, takođe na tihoj vatri, oko desetak minuta. A da biste dobili posebno aromatično i ukusno vino potrebno je da ostavite sve da malo odstoji – da bi se začini raširili u dovoljnoj meri i dodali vinu pun i snažan ukus.
Postoji i lekovita varijanta kuvanog vina koja se koristi u slučajevima prehlade. U ovom receptu je potrebno najpre propržiti šećer, dodati vodu, potom i vino, i kuvati dok se ne pojavi pena. Na kraju se svemu doda kašičica bibera.
Kuvana rakija
U našim krajevima tradicionalno se priprema kuvana rakija. Rakija koja se kuva sa šećerom i vodom naziva se još i šumadijski čaj, i često se poslužuje tokom zimskih meseci – u opuštenim druženjima, na slavama, i, neizostavno, tokom božićnih praznika.
Znalci navode da se za kuvanu rakiju koristi takozvana meka rakija, ona koja se dobija nakon prve destilacije. Najćešće se koristi šljivovica, ali mogu da posluže i sve druge vrste rakije – od kajsije, dunje, kruške (viljamovka). Sastojci uobičajenog recepta su – šolja šećera, jedna i po čaša rakije, 3 šolje vode. Najpre se u posudi (ili džezvi) rastopi šećer, uz povremeno mešanje, dok ne dobije lepu braon boju. Kada se šećer karamelizuje, odmah se sklanja sa vatre, a zatim se dodaju rakija i voda. Potom se sve vrati na vatru, povremeno meša dok ne počne da ključa, i dok se šećer potpuno ne rastopi. A kristalna, providna rakija u procesu kuvanja dobija boju ćilibara zahvaljujući braonkastoj boji karamelizovanog šećera.
Savet za one koji kuvaju rakiju je da procene jačinu alkohola, te da dodaju više vode ako je rakija jača. Takođe se preporučuje i da rakija proključa nekoliko puta, da bi se oslobodio štetni metil-alkohol.
Kuvana rakija se takođe pije dok je vruća, odlično zagreva, i služi se u staklenim čašama od oko jedan decilitar. U selima u Srbiji naziva se vrućom rakijom, i smatra se da njeno umereno konzumiranje blagotvorno deluje na organizam, da štiti od prehlade i jača imunitet. Postoje i recepti u kojima se umesto šećera koristi med. Prema narodnim verovanjima kuvana rakija pije se isključivo u mesecima koji imaju u nazivu slovo r – od septembra do aprila… 🙂
Izvor: Pecina posla / City Magazine
Foto: Shutterstock
Leave a Reply