Prolećne dane i lepo vreme mnogi će iskoristiti za porodične izlete i odlazak u prirodu. To je idealna prilika da decu odvojite od mobilnih telefona, tableta i kompjutera kako bi što aktivnije proveli dane van škole i zatvorenog prostora… 😉
Društvene mreže i kompjuterske igre svakodnevica su današnje dece, a svedoci smo da je sve manje mališana koji slobodno vreme provode igrajući se na ulicama i parkovima kao što je to nekad bilo uobičajeno.
Zabava koju su praktikovale generacije današnjih roditelja, baka i deka, za većinu današnje dece je gotovo nepoznata, a praznični dani mogli bi biti idealni da ih naučite pravilima nekih od zaboravljenih igara. Mi vam donosimo nekoliko predloga kako da izlet u prirodi iskoristite na najbolji mogući način.
Lastiš je nekada bio nezaobilazan način zabave za devojčice. Ova igra zahteva okretnost, brzinu, ali i preciznost. Odlična je za razgibavnje i jača zglobove.
Lastiš može igrati i jedan igrač ukoliko nađe način da pričvrsti lastiš za drvo, klupu, banderu ili slično, ali je zanimljiviji ukoliko ima najmanje tri igrača.
U ovom slučaju dva igrača zatežu lastiš a jedan ga preskače dok ne načini grešku. Načini na koji se lastiš preskače mogu biti različiti i unapred se dogvore, kako bi pravila bila poznati svim učesnicima. Kad igrač koji igra napravi grešku u pokretima on zauzima mesto jednog od igrača koji zatežu lastiš, a slobodni igrač dobija priliku da za igru.
Dok je lastiš nekada bio popularan među devojčicama, jedna od omiljenih dečačkih igara bili su klikeri. Pre nekoliko decenija gotovo da nje bilo kuće ispred koje se nije nalazio teren za igranje klikerima.
Sastojao se iz dobro utabane zemlje na kojoj su se dubile rupe, takozvane roše, u koje je trebalo ubaciti kliker. Ova igra razvija finu motoriku jer zahteva spretnost u držanju klikera i njegovom upravljanju palcem kako bi se ubacio u rupu.
Prema pravilima ove igre, pobednik je onaj koji svoj kliker ubaci u rupu, a onda njime pogodi kliker protivničkog igrača. Ukoliko ga pogodi, izbacuje ga iz igre.
Zbog raznovrsnosti klikera, za koje se govorilo da ne postoje dva ista, najčešće se igralo „u klikere“, a pobednik je uz izbacivanje protivnika iz igre, pobedom osvajao i protivnički kliker. One najveće nazivali su džomba. Među najčuvenijima po lepoti bili su porcelanci, a cenjeni su bili i naftalinci.
Ukoliko praznični izlet iskoritite za druženje sa prijateljima, pa se na jednom mestu nađe veći broj dece, možete ih naučiti i još jednoj zaboravljenoj igri – aračkinje baračkinje.
Ova igra, koja zahteva puno kretanja, igra se tako što se deca poređaju u dva reda držeći se za ruke, jedni preko puta drugih na udaljenosti koja može biti proizvoljna.
Igra počinje pitanjem, koje postavlja jedna ekipa drugoj – aračkinje baračkinje, koga ćete? Igrači druge grupe se međusobno dogovore čije ime će izgovoriti, a nakon što glasno izgovore ime jednog deteta iz suparničke ekipe, ono se tada zaleti iz svoje vrste i pokušava svojim telom da probije lanac čvrsto povezanih ruku. Ako u zaletu uspe da prekine taj lanac, može iz te grupe u svoju da dovede jednog igrača. Ukoliko ne uspe, ostaje u toj ekipi. Pobednik je ona ekipa koja uspe da na svoju stranu prevede što veći broj igrača.
Za neke od igara koje možete ponuditi deci trebaće vam samo konopac, pa se tako mogu takmičiti u nadvlačenju konopca, ili ga pak mogu i preskakati.
Travnata površina neke livade na kojoj ćete napraviti piknik ili roštilj, idealna je za igre sa loptom, ali i za bacanje frizbija, jer je rizik od eventualnih povreda prilikom slučajnih padova, ili namernog bacanja za rekvizitima, minimizovan.
Ove igre razvijaju okretnost, preciznost, brzinu, ali i timski duh, a sigurno će predstavljati i promenu u svakodnevici vašeg deteta, zbog koje će vam biti zahvalno, a vas će, bar na trenutak, „vratiti“ u detinjstvo… 😉
Izvor: Pecina posla / N1 Srbija (I. V)
Foto: Shutterstock / antoniodiaz / blackandbrightph / Vladlena M / Georgy Dzyura
Leave a Reply