Nedavno su pojedinci iz Srpske pravoslavn crkve novinarima N1 zabranili izveštavanje sa pomena. Onda se javno oglasila i Eparhija Bačka i istakla da je „ponašanje novinara N1 skandalozno i da se sprovodi medijska kampanja protiv crkve, odnosno trajna medijska hajka“.
Vest o kojoj se danima priča. Naravno, samo priča.
Čudno da je „samo promakla“ vest i gotovo nigde nije zabeležena, niti se o njoj toliko pričalo: Koliko se iz budžeta države (ove naše) izdvaja sredstava namenjenih SPC. U jednoj emisiji je samo pomenuto da je to „gotovo nemoguće saznati, ali je cifra enormna“.
Opet još jedan „čudan“ podatak: Zašto niko od tih hrišćanskih duša nije javno rekao: „Ne treba nam toliko, neka „ide“ za lečenje bolesne dece“!?
Verovali ili ne i novinari su ljudi, dakle imaju pravo na sopstveno mišljenje, stav… ali, profesija im je takva (ako su pravi) – da ga zadržavaju za sebe. Da budu nepristrasni i javnost obaveste o – istini. To im je posao.
I „ovi“ sa N1 samo su hteli istinu. Ništa više.
I baš čudno: Kako su i zašto, od strane crkve, odabrani baš Oni a ne na primer „Pink“, „Kurir“ i slični? To znači da su: pogodni za SPC?
Svaka čast.
Kažu da je istina ravna udarcu biča posred lica, jako boli i ostavlja trajan ožiljak… 😉
Tekst: Biljana Bundalo
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply