Na današnji dan (8. februara) pre tačno 37 godina otvorene su Zimske olimpijske igre u Sarajevu, jedna od najvećih sportskih manifestacija na prostoru bivše Jugoslavije. Svečana ceremonija otvaranja igara je održana na stadionu Koševo, a ceremoniji je prisustovalo više 50 hiljada gledalaca.
Period od 8. do 19. februara 1984. je sigurno najlepši u istoriji glavnog grada Bosne i Hercegovine, a ove Olimpijske Igre, 14. po redu sigurno su najbolje organizovane Igre do tada, a mnogi će se složiti i do danas.
Informacija da će Sarajevo biti domaćin 14. zimskih igara objavljena je davnog 18. maja 1978. godine. Konkurencija prestonici Bosne bili su švedski Geteborg i japanski Saporo. Još ranije, Francuska i Čehoslovačka su odustale od kandidature. Glasanje je počelo i u prvom krugu je otpao Geteborg, a u trci za Igre ostali su Sarajevo i Saporo. Ipak sa tri glasa više jugoslovenski grad odnosi pobedu i time zauvek ulazi u olimpijsku istoriju.
Čitaoci jugoslovenskih novina su kao maskotu Zimskih olimpijskih igara 1984, među 6 finalista, odabrali Vučka, malog vuka, koga je dizajnirao slovenački dizajner i crtač Jože Trobec. Vučko je simbolizovao želju ljudi da se sprijatelje sa životinjama, a prema MOK-u, ovaj simpatični lik je pomogao da se promene predrasude o vuku kao zastrašujućoj i krvožednoj životinji.
Vučko-popularna maskota igara
Bile su to prve Zimske olimpijske igre u nekoj socijalističkoj zemlji. Olimpijska baklja krenula je iz Olimpije u Grčkoj, odakle je avionom stigla u Dubrovnik. Pod budnim okom popularne maskote Vučka, koji je tih dana bio najredovniji gost svih televizija, novina i ulica širom zemlje, baklja je prešla tačno 2.289 kilometara kroz Jugoslaviju. Nosilo ju je ukupno 1.600 ljudi, a poslednja je bila klizačica Sanda Dubravčić.
Klizačica Sanda Dubravčić pali olimpijski plamen
Slavni skijaš Bojan Križaj polagao je olimpijsku zakletvu i… zaboravio deo teksta. Dobio je aplauz i uspeo da izgura do kraja… 🙂
Zanimljivo je reći da je te godine zima bila blaga i da se dugo čekao sneg, koji se ipak pao baš kada je bilo potrebno. Taksisti su u vreme igara, po sećanjima gostiju Sarejeva tih dana, znali da goste iz sveta voze besplatno, grad je bio sređen, a sarajevska raja, poznata po gostoprimstvu, goste je upoznala sa ćevapima, baklavama i kafom…
Najviše se, naravno, pamti srebrna medalja Jure Franka, osvojena 14. februara u veleslalomu (prva i jedna zimska olimpijska za tadašnju Jugoslaviju), ali bilo je još zanimljivih momenata, koji se i danas pamte. O tome koja je zemlja bila najuspešnija može se raspravljati i danas. Sovjetski Savez je osvojio najviše medalja (25), ali je na nekim tabelama Istočna Nemačka na prvom mestu zbog više zlatnih i samo jedne manje medalje u ukupnom skoru.
Zanimljivo je da se Austrija, zemlja poznata kao sportska sila na snegu, nije uopšte proslavila, jer su njeni reprezentativci osvojil samo jednu bronzu. Najuspešnija sportiskinja ovih igara bila je Finkinja Marja Lisa Hamalainen, koja je osvojila tri zlata u nordijskom skijanju, kao i jednu bronzu u štafeti. Ipak, mnogi kao najveće zvezde Sarajeva ističu britanski par Džejn Torvil i Kristofera Dina, koji su u umetničkom klizanju zadivili svet, kao i tada istočnonemačku klizačicu-Katarinu Vit..
Derbi hokejaškog turnira: SAD-Čehoslovačka
Na igrama je učestvovalo 1.272 sportista iz 49 zemalja, a sa takmičenja je izveštavalo više od 4.500 novinara. 🙂
Izvor: Pecina posla / BBC / Vikipedija
Foto: Getty Images
Leave a Reply