Rečenica iz naslova je deo poznatog citata našeg velikog pisca i dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Ivo Andrić je rekao: „Toliko je u životu stvari kojih smo se bojali. A samo je trebalo živeti“ i zaista je tako. Tako jednostavna, a za mnoge ljude nedostižna “formula sreće” u životu 😉
O Andriću ne treba mnogo govoriti. O njemu najbolje govore njegova dela, proza i poezija, prepoznatljiv stil. Rođen je 9. oktobra 1892. u Travniku, a umro na današnji dan (13. marta) 1975. godine u Beogradu. Ova godišnjica je i povod da se prisetimo nekih od najlepših Andrićevih citata:
• Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.
• Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.
• Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.
• Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!
• I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
• Ima izvesnih mislilaca čija filozofija nije ništa drugo, do neki duševni komoditet, neko rimovanje misli.
• Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabe.
• Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo nemoguće.
• Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.
• Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.
• Lepša duša dublje jeca.
• Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
• Ljudi često celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni.
• Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u greške kad sude o tuđem radu.
• Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.
• Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.
• Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.
• Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.
• Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.
• Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.
• Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.
• Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno proživljena nesreća.
• Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice.
• Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi.
• Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja.
• Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.
• Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.
• Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.
• Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
• U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne ume da mrzi.
• Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.
• Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
• Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.
Izvor: Pecina posla / Ekspres
Foto: Vikipedija / Biografije
Leave a Reply