Prelistavanje

Dan kada je Andriću uručena Nobelovu nagradu

Zvanično je objavljeno da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost 16. oktobra 1961. godine „za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“.

U uži krug za ovu prestižnu nagradu te godine ušli su engleski književnici Lorens Darel i Grem Grin, kao i američki pisac Džon Štajnbek i poznati italijanski književnik Alberto Moravija. Bila je ovo izuzetna čast, ali i iznenađenje za malu Jugoslaviju i srpskohrvatsko jezično područje.

Iako se godinama u školama u bivšoj Jugoslaviji učilo da je Andrić nagradu primio za svoje najpoznatije delo „Na Drini ćuprija“, to zapravo nije tačno. Nagrada mu je dodeljena za celokupno stvaralaštvo.

Nepunih mesec i po dana kasnije, 10. decembra 1961. godine, Ivo Andrić je nagradu primio u Koncertnoj dvorani švedske kraljevske palate u Štokholmu. U to vreme dočekan je kao zvezda. Na aerodromu u Stokholmu brojni strani novinari postavljali su mu pitanja, a potom je nekoliko dana bio počasni gost tamošnjih institucija i muzeja. Diplomata od karijere, Ivo Andrić je svojom odmerenošću potpuno osvojio hladne Skandinavce.

Svečanost primanja Nobelove nagrade, čiji je celokupni milionski iznos koliko bi vredela u današnjim evrima, Ivo Andrić poklonio bibliotekarskom fondu tadašnje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, počela je uz bliceve fotoreportera i veliki broj zvanica. Švedski orkestar je svirao „Kad ja pođoh na Bembašu“, sevdalinku bosanskih Jevreja Sefarda, koja možda i najbolje oslikava mentalitet i emociju Andrićeve rodne Bosne.

Milica Babić, Andrićeva supruga i poznata beogradska kostimografkinja, zapisala je kasnije u svom dnevniku da je sala bila prepuna, da ih je kraljevska porodica srdačno primila, a novinari opsedali pitanjima o Andrićevoj književnosti, ali i Jugoslaviji. Nakon svečane dodele nagrade i Andrićevog poznatog govora, priređen je banket sa muzikom i svečanom večerom uz mnogobrojne goste i kraljevski bračni par.

Ivo Andrić je prilikom same dodele nagrade održao besedu ili govor koji je kasnije postao poznat pod nazivom „O priči i pričanju“, a u kome je, između ostalog, rekao:

– Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima“, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona dâ svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim…

Bilo je ovo veliko priznanje i čast za malu socijalističku zemlju, kakva je bila Jugoslavija, ali i za pisca koji je dolazio sa govornog područja jezika koji je ostatku sveta bio slabo poznat. Sama činjenica da je čitan van granica svoje zemlje i da je dosegao planetarnu popularnost u ono vreme kada nije postojao internet, a televizija bila tek u povojima, ondašnjoj zemlji otvorila je vrata u svet svetske književnosti.

Od novca koji je poklonjen tadašnjoj SR Bosni i Hercegovini obnovljen je celokupni bibliotekarski fond te republike. To je za mnoge seoske škole i manja mesta značilo da su po prvi put dobili značajan broj knjiga dostupnih široj čitalačkoj publici.

Ivo Andrić je umro 13. marta 1975. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji velikana. U radnoj svesci na stolu ostale su zapisane njegove poslednje reči: „Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog „javnog radnika“ dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju.“

Izvor: Pecina posla / Srbija Danas

Foto: Profimedia

pecinaposla

View Comments

Recent Posts

Slatka pita sa makom

Potreban materijal: - 500 g kora za pitu - 300 g maka - 500 ml…

1 week ago

Potaž od šargarepe

Ukusan i zdrav potaž od šargarepe. Čarolija na tanjiru...

1 week ago

Punjene lisnate loptice

Ukusno lisnato pecivo, idealno za različite vrste proslava i žurki. Kompilacija ukusa u kojima će…

1 month ago

Marmelada od dunja i jabuka

Još jedan ukusan proizvod slatke zimnice. Čarobna kombinacija marmelade od dunje i jabuke...

1 month ago

Netfliks: Najgledaniji naslovi u prvoj polovini 2024.

Ovo je lista najgledanijih naslova na Netfliksu u prvoj polovini godine. Da li ima i…

2 months ago

Tortiljice iz tiganja

Ukusne tortiljice pripremljene na tiganju. Savršen doručak ili večera, a mogu se jesti i kao…

2 months ago