Filmovi nadmašili knjige

Verovatno ste puno puta do sada gledajući neki film, koji je snimljen po knjizi (a vi ste je pročitali), pomislili da je „knjiga mnogo bolja od filma“. 😉

Ako volite da čitate i čitate mnogo, za vas je knjiga verovatno iznad svega. Knjige nas obogaćuju i šire nam vidike, ali je filmska industrija oduvek koristila poznate knjige kao inspiraciju za filmska ostvarenja. Popularnost neke knjige može da se iskoristi da privuče veliki broj gledalaca u bioskope, a u filmove se ulažu milioni dolara. Zato zvučni naziv nekog književnog dela može da bude „mamac“ za gledaoce.

Knjiga i film su dve različite vrste umetnosti, ali mi i dalje često govorimo da je knjiga bolja. Razlog za to je verovatno taj da vaša mašta više radi kada čitate knjigu, dok vam se na filmu taj vizuelni momenat pruža „na tacni“.  

Zanimljivo je reći da postoje filmovi i serije koji su nadmašili knjige po kojima su snimani, koliko god to čitalačkoj publici možda bilo čudno. Evo nekih primera.

Kum (Mario Puzo)

Kum je knjiga koju je napisao Mario Puzo, ali ujedno i jedan od najvećih filmova svih vremena i klasičan primer kada knjiga posluži samo kao inspiracija za nešto veliko. Drugi deo ovog kultnog filma je prvi nastavak koji je dobio Oskara za najbolji film. Glumci koji su se našli u ovom ostvarenju su toliko dobro odigrali svoje uloge, da ih i danas najčešće vezujemo baš za te likove.

Iščezla (Džilijen Flin)

Džilijen Flin je autorka kvalitetnih trilera. Svaka njena knjiga sadrži neverovatne likove, priču, sjajan zaplet i izuzetno napetu atmosferu. Zato se njenim knjigama ne može pronaći zamerka. Film koji je rađen prema romanu „Iščezla“ (Gone girl) je samo nadogradnja na sledeći nivo u kome priča samo dobija ono „nešto” što joj je falilo da postane hit. A to nešto je upravo ona mračna atmosfera kojom film odiše.

Paranoja u Las Vegasu (Hanter S. Tompson)

H. S. Tompson je bio velika faca. Da bi pisao reportaže i knjige menjao je način života i zaista živeo ono o čemu piše. Konkretno u ovom slučaju, to je traganje za „američkim snom“ i dokazivanje koliko je on jedan besmisleni proizvod. Knjiga je sjajna i ako poželite da čitate neku vrstu putopisa, začinjenu atmosferom sedamdesetih i halucinogenim drogama – pročitajte je. Međutim, film je doneo upravo ono što je knjizi nedostajalo – dinamiku i uzbuđenje. Tripovi koje junaci proživljavaju vozeći se pod uticajem droge kroz američke pustare genijalno su opisani u knjizi. Ali su još genijalnije prikazani i odglumljeni u filmu.

Dnevnik Bridžit Džouns (Helen Filding)

Priče poput ove su često daleko bolje kao film nego kao knjiga. Kada pisac želi da napiše nešto zabavno i duhovito, mora da ima i sjajan smisao za humor i da bude izuzetno talentovan da to prenese čitaocu. Zato je film često smešniji od knjige. Kada čitate ovu knjigu Helen Filding, retko kad ćete uhvatiti sebe da baš umirete od smeha, dok je umiranje od smeha uz Rene Zelveger zagarantovano.

Čokolada (Džoana Haris)

Verovatno se svi sećamo ovog hit filma sa Džonijem Depom i Žilijet Binoš, koji nas je upoznao sa lepotom i značajem čokolade. Knjiga je napisana zaista zanimljiva, ali postoje dve stvari koje su u ovom slučaju prevagnule u korist filma. Prva stvar je sjajna muzika. Saundtrek iz filma Čokolada je jedan predivan miks strastvenog flamenka, tradicionalne francuske muzike i romantične klasike. A druga stvar je vizuelni momenat koji u knjizi ne postoji. U knjizi jednostavno ne možemo da vidimo svu tu čokoladu, koja se topi i izaziva momentalnu želju za čokoladnim pralinama ili šoljom tople čokolade…

Izvor: Pecina posla / City Magazine

Foto: Pixabay/Ilustracija